petak, 31. prosinca 2010.

P1020368


ovu se zimu može samo prespavat, ništa drugo. svaki dan ustajem na vrime da pogledam kako sunce zalazi. taman na vrime. onda se ostatak dana borim s mrakom u sebi.

u ovim noćima bez dana jednako me muči treba li zapravo prat zube prije ili poslije doručka i činjenica da se bojim reinkarnacije jer ne želim živit u nekoj drugoj ženi koja nije moja mama, slično kao šta mi je odmah nakon neželjenog prekida ljubavne veze pomisao na svaku novu bliskost s nekim drugim nepodnošljiva. možda zato roditelji u pravilu umru prvi, da ti se duh malo odvikne od njih prije eventualnog rađanja u nekom drugom. a možda kad umrem trebam proć razdoblje mirovanja, ko neke biljke zimi pod snijegom. a možda me može rodit opet moja reinkarnirana mama. a s prijevremenim i neredovitim smrtima sve se tako poremeti.


***


sve te ljepotice kraj svojih zvijeri, sve su one pizde. da ja volim nekoga tako kako one (navodno) vole svoje zvijeri, pobigla bi negdi s njima ako ih hrvatsko društvo ne bi moglo prihvatit. ili bi se borila za nas dok ne umremo rame uz rame. a one stalno seru o nemogućnosti da budu skupa, šta je dobro samo za perpetuiranje narativa i rasplakivanje žena odraslih uz puno krive literature.
gore sam navodno uzagradila jer one njih možda stvarno i vole al su takve pičke i kukavice da samo kenjaju kako ne mogu ništa poduzet.


***


ono kad kažemo da se najjače čuje tišina ili da nikad nismo tako sami kao u društvu.
e pa to su već usrani stalni epiteti, al sam slijedom zadnjeg došla do istinitog zaključka da nikad nisam manje usamljena nego kad sam sama.
lažem malo da bi zvučalo jednostavno i time plauzibilnije, izvorna verzija glasi: nikad nisam manje usamljeno nego kad sam usamljena s nekim, a onda ostanem sama.


***


nešto sam tužna rekla, a on me išao utješit pričom o paralelnim životima. rastužila sam se još više jer su neke sane u paralelnim životima zakonom velikih brojeva nesretne.

al ako nas ima više mene, svaka u svojoj liniji mojih života, i ako neke usput umiru, možda, možda jedna ja uvik ostajem živa, makar u drugim linijama umirem. i kad umirem, umirem lagano, brzo, tako da preostale linije to ni ne osjete, i u nekoj opciji uvik ostajem živa.

iz: quantum suicide

***


razmišljam o tome da počnem molit boga da dođe ex machina. al mislim da se pritom nameće - zanemarila sam problematiku vjerovanja u njegovu vjerodostojnost, za koju se meni, unatoč čudima i nadnaravnostima, nužnost usložnjavanja verifikativnih instanci nameće kao jedino, a nepotpuno, rješenje - problem poslušnosti takvom bogu.

čak ni religiozni ljudi ne bi, da ga vide i nekako se uvjere da je to on, naposljetku baš šljivili boga. išli bi ga gledat i pitat ga svakakve stvari voli li me koji faks da upišem oćul se udat dal da odem dal da se upustim jel me vara šta je isplativije koja je moja svrha, šta da radim. upitno je bil ga poslušali, ali mislim da ga svakako ne bi poslušali ako se njegov naputak tiče poblematike u koju subjekti ne žele uplitanja.

kao i kod poslušnosti na ljudskoj razini, podvrgnut ćemo se samo volji onoga čija se volja podudara s našom ili od strane koga nam prijete ostvarive sankcije. tako bi taj bog, bar u tom ex machina nastupu, morao bit strog i osvetoljubiv, pomalo sadističan, a pravo rješenje bi bilo da se njegova moć ne provodi kroz naredbe nego kroz otjelotvorene performative nalik na čarobnjačke pretvorbe.


***


kad putujem pa na trenutak odlutam sama sa sobom, svaki put me uzbudi opcija da se izgubim i nestanem zauvik, tad je to jako jednostavno, nestat u trenu, ne samo tehnički nego i intimno, u potpuno i skroz drukčiji život.


***


kao uronjenoj u to polje, a koliko se da iščitat iz onih krnjih članaka o propalim prosidbama na stadionu, čini mi se da su one djevojke odbile upravo zbog načina prosidbe i pitam se kako su ti pretendenti mogli djelovat toliko nepromišljeno.
i sad je svima žao bidnih mladića jer su javno poniženi odbijanjem, ali meni su jako jako poniženi - i iz istog razloga mi ih nije žao - samim time šta su spremni život provest s nekom koju ne poznaju ni toliko da bi znali koja bi je vrsta prosidbe pridobila.


***


stojim u kuhinji nad pjatom vrele juhe koju sam odmrznila i plačem. mama mi je ostavila pun frižider zamrznute juhe i ostala na otoku obrat još neke masline. sama sam u njenom stanu u kojem su mi kuhinjski elementi previsoki, kao i u mom jer je iznajmljen, i osjećam da nigdi nema mjesta ni osobe ni doma.

iscrpljena sam i znam da će ona jedamput umrit i da ću jednom kad ona više ni ne bude živa odmrznit njenu zadnju juhu i kako nakon toga stvarno više neće nimalo postojat.

pomalo kao ni sad.


***


oneraspoložilo me šta sam se vidila u ogledalu kad sam bila pišat. kad sam se vratila gore tila sam da me ne vide jer će sve dok me ne vide mislit da sam i dalje lijepa i mlada. vidili su da se sa mnom nešto događa i bilo im je smiješno, al nisam se ljutila nego sam pobigla vanka pušit. oni su nastavili, gledala sam ih kroz prozor bez tona i ispitivala se šta mislim jel im bolje bez mene. zamislila sam da sam umrla i da ih mrtva gledam nijeme kroz prozor i zamislila kako mi to ne bi bilo loše, kad umrem stalno ih tako gledat za stolom, bez zvuka, ne bi mi bilo ni zima ni onako pretjerano tužno, ništa. smrt više ne estetiziram otkad su me oni izgadili, al dok sam estetizirala svoje posmrće malo sam zaplakala al sam otrla suze da se dodatno ne zabavljaju na moj račun. pitala sam se i bil više volila da im esencijalno falim ili ne i pokušavala se prisilit da osjetim ovo drugo jer je lipše po moju površno shvaćenu sliku o sebi. onda više nisam mogla izdržat pa sam ušla.


P1020383

četvrtak, 4. studenoga 2010.

ali moja je pretpostavka,
ako moraš preć od točke A do točke B,
moraš preć točku A2.
stipe





skužila sam zašto mi smeta kad mi debilno dobacuju na ulici. ne jer me unizuju ko drugo biće. ne jer me unizuju time šta su šovinisti. nego time šta mi time šta si uzimaju za pravo da to budu pored mene ukazuju na to da nisam dovoljno lipa. jer da sam lipa potpuno bi zašutili.


on a lighter note,

nedavno mi je neko rekao da voli sebe jer voli mene. pa sam ja pomislila kako je to nova razina, ona koju ja u ljubavnim vezama još nisam dostigla al u prijateljskim jesam. u prijateljskim je to da ih pustim da rade koji god kurac oće i da ih volim.

nedavno mi je neko drugi rekao da vjeruje da su potrebni drugi ljudi da ti kažu ko si i da te označe. da te označe su svakako potrebni
(i ne mislim sad na onu jednostavnu razinu u kojoj da bi bio označen treba postojat označivatelj, koji možeš bit i ti sam, ali opet unutar i po pravilima sustava čije su koordinate zacrtali svi naokolo)
, al da ti kažu ko si? u redu je dok se to njihovo kazivanje zadržava na deskripciji, ali znamo da nikad nije tako i da je ono uvijek perskriptivno i ako mi neko kaže da maša plete bolje kape i moja sestra kuva bolju šalšu ili da nisam zaslužila bit diplomirana komparatistica književnosti, onda su moje pletivo i šalša loši i budim se jutrima i jutrima i jutrima kao nesposobna i najgluplja učenica ikad i ako mi neko kaže da je ponosan na sebe zbog zaljubljenosti u mene onda sam i sama sebi dobra, divna i pomirenija - ne kvalitativno već esencijalno - sa svojom egzistencijom (mogu to reć i ružnije: vrijedna života)
jer je,
a to sam već rekla,
sviđa mi se to šta mi se sviđaš najbolji kompliment - jer ti se ne može ne sviđat to šta ti se sviđa šta ti se neko sviđa.

i uostalom,
a i to sam već rekla,
ja postojim
(kad spoznam,
al to nisam rekla, i kad sam)
potrebna.


***


i kad mu se ko i uvik prilagođavam želji, pretpostavljajući da ga želim i supstancijalno pretpostavljajući njegovu želju, volim kad se prilagodbom povratim stanju u kojem se najviše osjećam u svom pretpostavljenom bitku.




(iz: mourning routine.)

ponedjeljak, 6. rujna 2010.

ja volim da su ljudi jako sretni ili nesretni,
bolje se pije!
jelena

ko plače za kafićem nema ontološku strukturu revolucionara.
a.z.


večeras sam se tuširala i tek sad mi je prvi put zapravo zasmetalo to šta različiti dijelovi mog tijela imaju svaki svoje ime. već sam prije naučila da imenovanjem određujemo stvari i cjepkamo svijet (nije to dobra imenica, ali fali mi neka koja bi bila tolko svobuhvatna, ali da obuhvati i činjenicu da je sveobuhvatna - još sam u tom raspoloženju od ispod tuša) na proizvoljno određene djeliće, ali tad mi je bilo dovoljno da sam svjesna te činjenice i uostalom, bila sam svjesna da tu ništa i ne mogu pomoć, ne mogu (bar ja, oko ovoga se često svađam, al ja tvrdim da ja ne mogu) razmišljat van jezika, ne mogu odlučit od sad sagledavat recimo

(metapauza:
dugo smišljam primjer i ne mogu ga smislit, jer su svaka dva predmeta koja mi padnu na pamet i koje pokušam upotrijebit ko dokaz mogućnosti različite razdiobe stvarnosti i toga da stvari mogu teć van svojih granica i bit stopljeni il možda zakinuti, u mojoj glavi, u mom jeziku toliko individualizirani i nužno razdvojeni da mi je to samo dokaz da ne mogu nadić svoje granice, šta mi je pak samo dokaz da ne mogu razmišljat van jezika, a to je ionako inicijalna problematika)

problem je u tome šta ne znam zašto su me zasmetali odvojeni dijelovi tijela: mislim da ga možda želim moć percipirat drukčije.


-


navečer oko četri ujutro sam bila snuždena i tila sam si skuvat manistru s pestom al mi stipe nije da jer da je prekasno al sam se bunila da sam snuždena i jadna i da oću to kompenzirat hranom. onda mi je reka kad već jedeš tako kasno nemoj jest ovo šta deblja, ja ću ti reć šta da jedeš, ali ja sam želila pesto pa sam se rasplakala. na kraju nisam ništa jela, kompenzacija u vidu hrane mi nije trebala kad sam imala prijatelja kojem sam se isplakala. to je drukčije nego kad plačam sama: pred njim smim plakat ko da sam sama, ali ima neko ko upija suze, i pritom se (kao šta mi se mislav redovito užasno jako smije dok plačem) ne prestaje derat na mene. nemam ja prijatelje neke pičkice koji će doć i zagrlit me i reć no no.


-


prekida se razdvajanje za pitanja odraza, prekida se razdvajanje za pitanja odraza, ponovio je dvaput ženski glas s metalnim aftertasteom kojeg je dobio provlačenjem kroz razglasni sustav metroa na stanici dvanaestice koja je u nekom drugom parizu vodila za st.denis.

užasnuta i malo fascinirana psihoanalitičkom referencom svjesno sam se otrgnula mori iz polusna iako je bilo teško jer sam bila premorena.
disala sam u jastuk, a on mi je odbijao dah nazad. kad dišemo u nešto pod kutem dovoljno oštrim da probije granicu, odbijanje našeg daha mrtvaci osjete kao dovoljni paravan i onda dišu natrag u nas - skužila sam pokušavajući ne utonut u novu moru - poput noćnih golubova na domskom prozoru u vrijeme epidemije ptičje gripe.


-


malo nakon šta je crkva odzvonila jutarnjicu, a baš sam se bila uvukla u krevet, osjetila sam pritisak, ponos, brigu i olakšanje. pritisak u trbuhu, ponos šta sam već davno naučila svoje tijelo, brigu za sumnjivu nadolaznost sna uz sutrašnjicu punu potrebe za radom, olakšanje - ne šta nisam trudna nego jer na tjelesnohormonalnoj bazi funkcioniram ciklički i još i dok nisam imala seksualnog života s drugim ljudima osjećala sam olakšanje slično odrješenju kad god bi je dobila, a još je i krasna rubin koraljna ruž na pinup djevojci a krv koja izlazi iz drugog dijela tijela može se bojom s ovom usporedit samo ako je riječ o trnoružičinom prstu, a osjećaj se može usporedit samo kad sam imala pet a laborantica bi mi malom lamicom zasjekla jagodicu na prstu. bolilo je, al oslobađajuće, i izgleda da sam oduvik volila da krv nadire iz mene, a još i više kad provaljuje.

noge se na sličan način odsijeku od menstruacije, zaljubljenosti i straha.
a trbuh se na sličan način napuni kao kad prvi put nakon suhe zime uranjaš u more, kad nakon desetak dana pauze sjedneš na bajk, kad avion uzlijeće a ti si u njemu.
a onda provali i oslobodi te i ko da si se odvažila izjavit nekom ljubav ili ušla u more pijana u sunčano poslijepodne i skinila se i slobodna si.



DSB08646



jelenitsa: malo ćemo se večeras oraspoložit.
ja: a kad ne mogu pit.
jelenitsa: a jebate nije piće jedino šta te može oraspoložit?
ja: a je.
jelenitsa: a znan.

subota, 28. kolovoza 2010.

očito svak reproducira vlastitu spontanu ideologiju
preko svakog objekta koji to dopušta.

stipe




sestra ukuvava zimnicu a ja sam se latila njene čokolade. na radiju sviraju my morning jacket i mene podsjećaju na mercury rev, a ona se začudila jer oni svih podsjećaju na fleet foxese.
niko ne raspolaže s dovoljno mojih podataka da bi mogao znat da su me u prošlosti fleet foxesi vezivali uz nekog mladića, a mercury rev da su me isto, ali uz sadašnjeg, i povuć između toga paralelu pa sam to napravila sama. to me nije dovelo nikud osim u vulgarnog freuda. tako sam već prešla psihoanalizu i biografizam. ostaje mi još dosta toga, nešto sam ponovila ranije u knjižnici.


kako ne bi razmišljala o prerezivanju grkljana, ne kao o nacrtu nego kao o pukoj sanjariji koja mi donosi užitak zbog toga šta bi time navodno svima jebala mater, iako bi je zajebala sama sebi i zbog iluzije koju mi pruža da je nekakav izlaz moguć, nastojim steć kontrolu nad sobom definirajući se na određeni način. pritom su me sjebali jer znam da je moj aparat za definiranje iskovao neko drugi, a kad su mi rekli da je moguće iskovat i svoj, otad mi se više ne da tuđim, al nemam ni kovačnice, ni metala, ni drva za izdjelam dršku jer u mojoj gradskoj ulici nema kvalitetnog drva, a tokarski stroj je u dide na otoku ionako.

kad sam već spomenula tokarski stroj, dugo se mislim dal da kažem kako varim na onu pismu, kad ustvari ne varim nego se iznerviram kad god je se sitim. zašto si lirski subjekt ne nađe neku od mojih prijateljica koja bi bila ponosna šta joj mladić radi u škveru? zar lirski subjekt nije upoznat s time da je među dijelom populacije škver ovih dana kul? zašto lirski subjekt tvrdi da sve žene danas oće tajkune? ja neću tajkuna. ne bi tila ni radit (prat robu volim, al njegov škverski trliš neću, nek si ga pere sam s obzirom da ću s obzirom na njegovu plaću ja morat radit 8 sati i još 5-6 u fušu - iako ustvari želim da si ga pere sam jer predmnijeva da mu ga trebam prat ja. nek odjebe) i bilo bi super nać nekog menađerića, al kad se ja s takvima ne mogu nikako shvatit i zavolit, nikako.

iz: vjenčanja


nego stalno igram tetris. kad ga igram u društvu opravdam to time šta sam bar zabavila sugovornika, a zabavim ga tako šta ga obavijestim da nisam nepristojna jer ne pišem poruke drugima nego samo igram tetris.

nakon nekog vremena provedenog u igranju igrač skuži svoje problematične obrasce suočavanja sa svijetom i svime šta on baca na nas u trenucima dok nemamo nužno pripremljen recepcijski teren: neko polje ili džepić za to spremit. ja recimo računam previše u budućnost i slažem sve savršeno da ne ostane nijedna rupica pa odem previše u visinu i čekam spasonosne duguljaste da mi upadnu u duboke rupe. moja sestra je arhitekt ili jednostavno zna o čemu se u igri radi pa je boli za rupice igra tako da rješava redove i uvik joj je konstrukcija niža od moje i može lipo sagledat oće joj se rupica koju je ostavila uklonit u sljedeća dva poteza. a ja sve idem po redu. a ja u životu uopće ne planiram duboko u budućnost, ali ni u tetrisu nemoš jer ne znaš tolko u budućnost šta će ti past, ali uvik se nadam da će mi sad brzo brzo doć jedna duguljasta da me spasi.

a kad mi level postane toliki da znam da ne mogu dalje, preživljavam znajući da mi je vrime ograničeno ne bi li izvukla još koji bod i pri tom znam da je svaki taj bod dobiven na prevaru jer je jedini cilj njegovog zadobivanja bio on sam, dok bi, da bi bod punopravno i punomoralno vrijedio, zadobivanje trebalo kao side effect, koji je ustvari primaran jer je uvjet nastavka igre, sadržavat i pažnju spram pripremanja terena za svaki sljedeći pokret.
znajući to, a kako trenutno čitam ayn rand, odustanem.

prevara je to, taj tetris, kurac mi to pruža bijeg i distrakciju od mog svakodnevnog jada.

iz: vježbe za bivanje


pa se seksam. branit se argumentom da je seks prirodna potreba i pojava i da ne smijemo dopustit da društvo moralnom zabranom izvođenja na javnom mjestu ograničuje njegovo prakticiranje, griješimo, bar bi ja griješila, jer meni ne važi taj argument, meni važi to šta nikad ne volim grad kao za vrijeme seksa negdi vani, nikad ne osjećam da mu toliko pripadam, njemu i svemu čega je on manifestacija, nikad nisam toliko izmirena sa sobom tu di jesam i kakvom su me učinili i sa svime s čime tu moram dolazit u kontakt. znamo da takav osjećaj nije produktivan, a kritičniji pojedinci bi na njega mogli gledat prezrivo i s podsmijehom, ali bit potpuno uklopljena, znat da je tu zbog mene, znat da je neko sagradio sve to baš tako i uredio baš tako da se ja u jednom djeliću sekunde mogu nać na nekom izoliranom i pozivajućem mjestu, da tamo nađem samo njega, da se okolo, i dalje, sve dalje odvija i da se i nama odvija unatoč tome koje uskoro na neki način postaje zbog toga, sve u kombinaciji s oksitocinom pripuštenim u moj mozak pruži mi malo utjehe koja mi je, znat će svi koji me znaju i koji mi viruju, jako potrebna.

iz: bonton i buntovnici; kritika čistog seksa; pripadanje/propadanje


marko mi je reka da mi se iscrpila diskurzivna matrica koju dajem svojoj introspekciji. stipe se slaže i kaže da sam zaostala na drugoj godini komparativne. ja se više vidim na prvoj iako sam ustvari zostala pred diplomom.
ja sam se samo iscrpila, i sebe, i svoju diskurzivnu matricu, i svoju svakodnevicu, i svoje ustaljene načine sublimacije.




foto stola.


išle smo put bicikle a ja sam si vidila sjenu ispred i to mi je bilo najlipše kako sam se vidila, na videu sam glupa a na slijama nepokretna pa sam se tu vidila živom al dovoljno reduciranom da si budem podnošljiva.

nedjelja, 1. kolovoza 2010.

sana: kužiš, ne može učit jer misli samo na nju.
mislav: ne mislim, mislim samo na sebe.
sana: da! da! to je to!!



situacija dejta je nemoguća, čega ljudi većma nisu svjesni jer ne doživljavaju nemogućnost izmirenja dvaju zahtjeva - budi ti i budi rezerviran - a da ne govorimo o nemogućnosti da budeš ti, ne samo pred njim nego općenito, šta se ponajviše vidi upravo pred njim.

naravno, ako na dejt dođeš u cipelama, u tom trenutku to za mene prestaje bit dejt i biću potajice rezervirana i potajice ću provocirat tvoj šovinizam i podržavat tvoj stil razmišljanja ne bi li izvukla šta više informacija, jer kako to više nije dejt, mora bit nešto, a najpogodnije mi je uzet da je to onda moje maleno istraživanje.

zašto bi ja uopće bila na dejtu s nekim ko nosi cipele? kad me zva na dejt dakako da ih nije ima, a zašto bi ja uopće s nekim išla na dejt? zato šta onda mogu punopravno reć sve, sve sam probala, sve sam napravila šta su mi slučaj i bijela svjetlost podastrijeli, ničemu nisam rekla ne i opet sam jadna i imam se punopravno pravo zaklat pred svijetom i sobom (al ne i mamom, za takvo što treba čekat da mama umre).

(mislim često da će se mama, iako me voli i želi da poživim i svakako joj je sad još veći pritisak da ne umre, nekako namjerno požurit umrit ako se naljuti na mene, a kako se meni razdoblja kad želim umrit izmjenjuju s otprilike isto toliko razdoblja u kojima ne želim i u kojima mi prevladava strah od smrti, to dosta vremena provodim u nekoj prilično doslovno egzistencijalnoj panici)

ipak, ima slučaja kad te neko zove na dejt jer voli nešto šta radiš, nešto u šta se ti igrom slučaja podosta utiskuješ pa bismo mogli, unatoč nekim po autorovom mišljenju krivim tumačenjima reć da si ovo na blogu najviše ti, i onda na taj dejt otić ima malo više, ako ne i apsolutno smisla.
jer meni se na nekome osnovno i najviše svidi to šta se ja njemu sviđam. iz razloga iz kojih se sviđam, ili čak ne sviđam, sebi, ali iz kojih se želim svidit tebi.

predviđam da na tom dejtu neću vršit istraživanje uobičajenog tipa, ali će on i ovaj put dakako bit nemoguć, a ja ću se opet ljutit kao i uvijek kad se ljutim na one koji me idu zavest al ne uspiju do kraja.



***


znaš kako ćeš osvojit ženu? navedeš je da se sama sebi sviđa u svojim očima u tvom prisustvu. ne tako šta joj laskaš il govoriš šta ti se ne na njoj sviđa, nego tako da se trudiš da se njoj to svidi. a onda, kad si je tako učinio zadovoljnom, trebaš joj se prodat. to ćeš napravit tako da budeš samoostvaren i dobar sebi u svojoj koži tako da ti niko, tako da ti ona ni ne treba.

iz: "ova sanina teorija je zanimljiva ali je potpuno nepoopćiva. ustvari, užasno je partikularna."



***


nešto je nezgodno. ako upadneš u tuču s nekim ko trenira neku drugu borilačku vještinu, po čijim se pravilima onda tučete? jel onda napustite pravila i prepustite se refleksima nadajući se da je vaša borilačka vještina krovnija pa vam je usadila obuhvatnije pokrete ili samo svak piči svoju koreografiju pa udarate u prazno i ne možete nać zajednički jezik ko većina takozvanih ljubavnih parova, a povremeno udrete, više: naletite jedno u drugo ali nespretno, ko većina takozvanih ljubavnih parova, i udar katkad više škodi udaraču neko udrenom? ako bi se nakon nekog vremena malo i uigrali, meni to nikad nije bilo tako dobro. volila bi da mi dođe neko ko trenira isto šta i ja, da se pohvatamo kako treba.
problem je šta je došo ali ja se ustvari ne želim tuć nego da me on pojede.


***


mislim da je onaj koji je naučio dirat ženu na način da ona nema dojam da je on doživljava kao nešto odvojeno od sebe tj na način da ona osjeća da ju je prokužio. e, mislim da su ti shvatili žene. ženu. mene.


***


sviđa mi se to šta mi se sviđaš je najbolji kompliment. jebo samo sviđanje, meni se ne sviđa šta mi se neki sviđaju. iako, i metasviđanje je u korjenu: sviđanje.
iako, mislim da mi se ne može ne sviđat to šta mi se sviđa šta mi se neko sviđa.


***


(ot)kad sam ga bila našla, nisam imala potrebu radit sve one stvari koje sam bila radila za lov, jer sam ih, jer sam sve, ko i svi, bila radila samo za lov, nego sam sad konačno mogla radit ono šta on oće.



***


nije dobro bit u intimnom odnosu jer se uvijek prilagođuješ tuđoj želji. ne samo ako apriorno želiš subjekta koji želi ili želiš nešto zajedno s tim subjektom, al na različit način, nego i ako ti do subjekta nije posebno stalo, čim primijetiš njegovu želju.
a ja, naravno, mogu postojat samo tako prilagođena i zato ulazim u intimne odnose.


***


Ležali smo više manje slijepljeni u njegovom malom krevetu, a meni je došla ta ideja s komom. On je kulturni djelatnik i znam da mu ne smeta kad moram odma zapisat ideju pa se bez problema izmigoljim zapišem vratim, ali sad smo ležali slijepljeni i ja sam u sebi kalkulirala je li mi važnija ideja ili neremećenje naših trenutnih fizičkih postavki. Vidila sam da će zagrljaj spušit pa sam prilagodila pitanje i počela se pitat je li mi vrjednija, pa nije bila, pa sam ostala zalijepljena i u sebi ponavljala koma jebanje koma jebanje koma jebkomjebkmjb.

više ne znam šta me bilo oduševilo u komi i jebanju. i, a ovo mi je malo tužno, više ne znam u čijem sam to zagrljaju bila, čak ni kad zbrojim sve male krevete i oduzmem kulturne djelatnike.


***


kad je neko tolko nesebičan u voljenju mene onda mu nedostaje sebičnost koja bi imala pokriće u nečem u njemu na osnovi čega ima bit sebičan i čije postojanje mi treba jer neću bit s nekim bez osnove.


***


kad muškarci dobiju želju za pripadanjem i podređivanjem koju tuitamo dobiju svi muškarci i žene, oni ili postanu gej pa se podaju muškarcu, kojem se jedino valjano moš predat, ili odu u marince.


***


da za godinu dana poželim da me moj ljubavnik tuče, kaže on:
ostavio bi me. to bi značilo da nisam ljubav njegovog života,
jer ljubav njegovog života ne bi želila da je tuče.
ali sad jesam. jel onda generalno nisam ili jesam?
on kaže da je to pitanje toga oću li ja bit ista ova ja koju je on rekao da može i obećao voliti.

često me muči(lo) pitanje jesam li ona ja od prije nekog vremena - a to je pogotovo dolazilo do izražaja ako sam u međuvremenu dala drukčiji zahtjev ili nešto - ista ova ja sad, i koju mene treba poslušat prijatelj kojem sam prije tri dana rekla nemoj mi nešto bla dok ne bla a danas mu kažem ipak daj sad.

onda sam malo ponavljala kako je sve šta je rečeno uvjetovano strukturalnim mogućnostima onoga šta uopće može bit rečeno pa pomislila kako je sigurno ona šema s dobrim pitanjem koje u sebi već sadrži odgovor tj pitanjem koje nemoš postavit ako bar dijelom ne znaš odgovor vezana uz to.
sva pitanja strukturalno su uvjetovana mogućnostima onoga čime na njih može biti odgovoreno.
ipak, ta me, prilično plitka, pomodna i hipi razmišljanja nisu nikud dovela. i dalje ne znam koja sam. a ako ću se rukovodit jedinim izvorom koji mi se uvik pokazao valjan: osjećam da sam mala sana koja mijesi blato al ne daju joj vode jer otok još nema vodovoda pa se štedi, a ne daju joj ni mora da solju ne pokvari zemlju u vrtlu pa ona čučne i piški i mijesi dalje.


***


možda mi uvik neko treba jer da bi si bila samodostatna, čak i za masturbaciju, treba mi bar misao na drugog.
u mom jeziku je faljenje akcija onog drugog. zato ja ne mogu ništa, to mi radiš ti, fališ mi.



matejuška
foto mario.

utorak, 22. lipnja 2010.

so I threw in a sense, not from the balcony.



Diskurs je vrlo jednostavan za uporabu. Da biste otvorili Diskurs, držite vanjsko kućište u jednoj ruci i stavite palac druge ruke na utor za palac. Gurajte palac od sebe sve dok ne čujete škljocaj, tj. dok se Diskurs potpuno ne otvori.
Držite Diskurs dalje od usta. Izdahnite do granice neugode. Upamtite - NIKADA NE IZDIŠITE U DISKURS.
Ručica se automatski vraća u prvotni položaj. Sada je Diskurs spreman za ponovnu uporabu.


***


mene i marka nervira kad se neko zaljubi u nas iz krivih razloga.

nekad na nekom mladiću primijetim da sam mu super i vidim da oće bit sa mnom. problem mi je taj šta on ne želi bit sa mnom zato šta imamo konekšn potrebitog tipa, jer nemamo, ili iz razloga iz kojih bi trebao htjet bit sa mnom, jer specifične aspekte moje intime koji bi rezultirali uvidom u te razloge ni ne primjećuje (možda naslućuje pa sam mu zato super) i ne kuži, već jer misli da je zaljubljen u mene zbog nečeg u meni šta ja uopće ne smatram razlikovnim elementom potrebnim za zaljubljivanje u mene.

on misli da je zaljubljen al sam mu ustvari općenito super šta je krasna osnova za druženje pogotovo ako je i on meni, ali zašto onda postati sebičan i poželit nekog samo za sebe, poželit ga dograbit šta prije? od nestrpljenja da me diraš? to možeš i bez toga. od hitnje da me dograbiš prije nekog drugoga? ako naiđe neko drugi, tebe ću ostavit, a ako on naiđe prije tebe i ja to poželim, ostavit ću njega. od nestrpljenja da budem tvoja? ja nikad neću bit tvoja, niti mogu bit ičija, ali nekidan mi se učinilo da bog možda ulazi u moje ljubavnike, one koji me kuže, ili da mi ih šalje tata pa sam se rasplakala. bila sam malo pijana.

znamo da ja koristim i priznajem samo subjektivnu spoznaju pa mi može on reć ali ja subjektivno tebe tako volim nema veze šta ti misliš da to nisi ti (to možda i jesam ja, tj neki djelić mene, ali tako naglašen da je time narušen moj cjelokupni akcenatski sustav, pa i nisam). i neka ti, onda budi ti subjektivno zaljubljen u nekoga ali ja subjektivno neću doživit da sam to ja i diskrepancija između tvog objekta želje i mene koja mogu bit željena samo na određeni način može me učinit nezainteresiranom i iznervirat.

nije stvar u tome da mi se trebaš svidit da bi bila s tobom nego se trebaju poklopit moje i tvoje subjektivno viđenje mene.

iz: napuci za zabludjele pretendente; kako ne upasti u diskurs


***


dok sam otključavala biciklu, dekan se sa mnom dovikivao da kako sam i jel sve ide al ga nisam čula od slušalica pa sam skinila pa mi je ponovio. bilo je sunčano pa sam ranije otišla po puretinu. stabla su se hazardno rasplođivala, s tim da bi ja išla skroz u istru. pitala me jučer maserka imam li kondicije za to. rekla sam da ne znam. andrea milat bi rekla da da, jer ona misli da kako ja treniram i plivam i sve da sam u najboljoj kondiciji među revolucionarima.

sad ručajem, a iz vrtića dopiru djeca. cimerica me ponudila keksima. užasno sam se prepala jer sam mislila da je to neka mala životinja. otvorila sam širom prozor, a naknadno je, kao i uvijek, svratio lorca. mislim da bi on htio da svi imamo otvorene prozore i balkone, a ne da samo nalažemo da se sve pootvara kad umremo.


***


često to želim i pokušavam, ali uvijek mi je problem uvjerit ljude da sam ružna. problem je najčešće u tome šta svoje najbolje argumente ne mogu upotrijebit jer bi oni onda uvidjeli da sam ružna.

iz: tautologija na tragu


***


dok mi neprilagođeni ljudi drže monologe, zbog čudnih i nepotrebnih pauza imam dojam da pričaju s nekim drugim, na telefon ili telepatski ako uz to imaju i onaj pogled. kao da ne govore meni nego nekom drugom jer im u iskazu nisam predmnijevana ja adreasat i retardacije su smještene na skroz druga mjesta od onih na kojima ih ja očekujem ili na kojima bi ih naknadno uspila motivirat. svejedno jesu li krivo shvatili moje adresatne potrebe, iznevjeruju li ih namjerno ili uopće ne znaju da ih imam, kad već samim tim šta tu vani pričaš sa mnom pristaješ na to da živimo u društvu, onda prouči i poštuj pravila i uvježbaj se malo jebate.
volim ja inače prekršit pravila al kako očekuješ da referiram na tvoj sadržaj ako mi cijelo vrijeme osvješćuješ postupak?

iz: pograničja nekorektnosti; recepcija teorije


***


neki tinejđeri, ljudi i žene misle da bi im bilo lakše da znaju koji im je smisao života jer bi im on pomogao u odabirima, djelovanjima i kušnjama. pa ga traže ali nikad ne povjeruju da su ga našli jer ne vjeruju sebi, jer smisao života je najveća stvar ikad i mora ga verificirat neka božanska instanca. ili im ga, po mogućnosti, dostavit, ali kolko nas ima sreću da nam se božanska instanca obrati nekim mističnim vidom ili kanalom koji bi imao dovoljno tradicije iza sebe pa da to bude dostatno plauzibilno?

ali da ja imam certifikat da mi je smisao na ovom svijetu štitit nekoga pa onda to krenem radit ali taj neko ugrozi mislava ja bi ga razbila ne mareć za svoj službeni smisao života nego za svoj osobni. pritom bi pak došlo do diskrepancije i uznemirila bi se jer sam poremetila svemirsku ravnotežu (iako bi znala da sam je time ko uostalom i svime ostalime ipak samo uspostavila) i zato mi je drago šta mi niko izvana nije rekao šta mi je smisao i ako mi je rekao šta mu nisam povirovala.
tako mogu svoj osobni smisao života živit vedro i lako. a osim toga, i njega mi je nadala božanska instanca, samo kroz neki zemaljskiji kanal.

iz: ezoterije; o želji


***


nekad ljudi nakane nešto reć, i prije no što zauste njihov ljubavnik kaže reci. ja se uvik oduševim, jer najimpresivnije je kad te neko može pročitat. iako, jer situacija zna bit i obrnuta, znaš, po onom svom reliefu kojeg osjetiš kad on kaže kako si znala da je to dijelom naviknutost, dijelom dedukcija, dijelom nagađanje, dijelom sreća, a ni po čemu primordijalni instinkt koji dokazuje da smo jednom bili spojeni.

iz: kako ne upasti u diskurs; pograničja predestiniranog


***


nije uopće neugodno gledat izvođače kako nešto izvode ako se sami izvođači ekšli srame.

iz: metadrame


***


ja sam nju pitala, maserku, pošto se ona kuži u to, da ako bi ja imala krila pa bi mi ko u filmovima i dogmi bila prikačena zada na lopatice, onda bi dok mašem krilima morala micat ramenima naprijed nazad jer mi lopatice pokreću ruke. ona je rekla da nije o tome do sad razmišljala al da imam pravo no i da imamo još jedan set mišića između lopatica pa bi se možda nešto s njima dalo sredit. ona se sad udaje. ja i dalje tvrdim da bi se ruke pokretale. ljudi me ne razumiju, vedrana za primjer navodi zvončicu, a ostali misle da govorim o duhovnim krilima ili nešto.

danas je sestra našla neke crve u stanu pa sam se rasplakala.

iz: anatomija anđela


***


rekao mi je da je gledao moj last.fm dok smo bili svađeni da svjedoči mom prisustvu u svijetu. ali ja sam mogla krvarit i izdisat dok mi je, dok je njemu svirala muzika. dok ovo čitaš, ja sam možda već mrtva. možda sam umrla i prije nego šta sam ovo objavila, to se danas može. ako želiš svjedočit mom prisustvu u svijetu i ja te pritom volim, morao bi bit kraj mene. otvorila sam prozor.

nedjelja, 30. svibnja 2010.

ja: a ko me još volio?
mislav: otkud da ja znam.



DSC06219


izašla sam na balkon, ovaj put ne da strahujem kako se avion zabija u kuću nego kad sam već otvorila da prozračim mogla bi i izać a kad sam već tamo protrest lancun i miris me podsjetio na bivšeg ljubavnika ili bivšu ljubav i obuzela me bol i bolno sam udisala i nisam se mogla sjetit ko je to bio, a onda mi nije ni bilo važno jer mora da se bol nekad otcijepila jer je sad postojala neovisno, a i bila je jako ugodna pa sam se bacila u osjećaj a ne s balkona.

ako gledamo funkcionalistički, svi moji mladići su u stvari jedan te isti. ne kažem da je svejedno s kim sam, jer je u pojedinom mikrohistorijskom trenutku neko manje, a neko više podoban ugostit tu funkciju. do problema mi dođe kad mi neko toliko dobro ugošćuje funkciju da se malo zaboravim i pretpostavim da mi je on stvoren za mene.

iz: zen budizam na zapadu; dekodiranja


***


ne znam jeste li se nedavno uzbudile dok ste menstruirale, ali kad se žena uzbudi i ovlaži dok ima menstruaciju i tampon koji je upija, neki muškarci i manje upućena žena bi mogli pretpostavit da tampon upije i seksualnu vlažnost. istina je da se ona provuče mimo tampona i iscuri na gaćice i smoči ih, a kad žena izvadi tampon u njemu je upijena krv, a vlažnost je obavijena oko njega. ja stalno mislim na to kako se tampon razgrađuje u meni pa mi dobro dođe da se uzbudim jer ta sluz malo slijepi njegova vlakna pa razgrađivanje sigurno nastupi kasnije.

iz: le plaisir du désir


DSC06220


propitkujući sebe i svoje bližnje o mono/poli preferencama doznat ćemo da neki toleriraju, vole ili misle da je ispravno imati više ljubavno-seksualnih partnera. propitkujući sebe pitala sam se kako bi njima bilo da ih imam više (i kako ih sigurno ima kojima to ne bi smetalo), više njih u jednom danu (i kako mora da ih ima kojima ni to ne bi smetalo) i bez da između njih sa sebe i iz sebe operem tjelesne tekućine onog drugog (to nemam pojma bi li im smetalo. problem je šta sam pitala sebe a ne njih, al kako ću kad ih nemam. također ne znam šta bi meni smetalo, problem je šta sam se skroz krivo propitkivala).

iz: kritika čistog seksa


***


muškarci pretendenti sa mnom nekad imaju problema jer ih odjebem riječima koje će ih još više zavest. [pažljiv će i uvježban čitatelj primijetit da nisam napisala: koje ih još više zavedu. rastresenijem čitatelju napominjem da ne ukazujem na temporalnu već na modalnu razliku] to se naravno dešava polunesvjesno i zato često smatram da sam govno. nekog ko mi je osobito drag upozorim da ću ga odjebat riječima koje će ga još više zavest - ali i opet prikladnim riječima koje će ga, na metasituacionoj razini na kojoj se nalazimo, još više zavest.

ovo naravno ne važi u slučaju psiholoških manijaka koje pak mogu pokušat odjebat tako da im umeljam govno u kosu, al imam tu neku partikularnu nesreću s manijacima da bi to njih još više zavelo, makar ne brijali na koprofagiju i slične užitke. plus sigurna sam da točno znam ko sve točno zna za ono kad smo se nas dvi mazale govnom i da nijedan od manijaka ne zna i da zato govno ne bi mogao nehotice shvatit ko aluziju na ugodnu uspomenu iz djetinjstva punu osjećaja i dojmova koje bi mogao pomislit da umazivanjem govna njemu u glavu želim evocirat.

iz: psihe analiza; ogoljavanje priema; o želji


DSC06217


nekad ćemo, osim ako kao neke djevojke koje znam s pretendentima izlazimo na dnevne kave u kontroliranom okružju ili ako kao neke druge djevojke koje znam spavamo samo s mladićima u koje smo zaljubljeni - gdje ovaj problem nije aktualan -, doći u situaciju da se s nekim mladićem neobavezno pohvatamo i pritom često dobiti uvid u dimenzije njegove obdarenosti pénisom.
muči me nepoštenost situacije u kojoj ja možebitno odlučim ne spavat s nekim mladićem zbog njegove omanje obdarenosti pénisom; premda mu nisam ništa dužna, premda ga ne volim niti sam zaljubljena u njega, premda on ništa i ne traži od mene, premda nisam jedina žena na svijetu, premda sam inače dobra i draga, pritom se osjećam ko govno. možda baš zato šta sam inače dobra i draga.

iz: volja za slobodom u okviru moguće slobode omogućuje mi slobodnu volju; kritika čistog seksa; bonton i buntovnici


DSC06221


nekad povratim i bude svejedno. nekad povratim, obrišem se wc papirom, potegnem vodu i staklenih očiju pustim sljedeću curu, u zraku kiselo mirišu moja iznutrica i nutrina. onda se umijem, popravim kosu, nastojim zamutit oči i izađem van.


***


inače je mrzim i prezirem, al rodna identifikacija je ponekad, uz mnoge druge stvari, jedino šta mi ostaje. kad se osjetim jako sama od svih, usporedno popravljanje frizure u ženskom wc-u nekog kluba (npr. gjure) da mi bar nekakav osjećaj pripadnosti.


***


često, a najčešće kad se da sjebat nekim muškarcem, znam kako se žena osjeća, ne kao s muškaracima koje čitamo jer su nam svi receptori podešeni na njih i jer su oni naša mala djeca, nego kao s ranjivim dijelom sebe kojeg dobro znam al u kojeg rijetko diram jer sam od njega slaba i jer me povezuje sa svim drugim ženama. koje su mi uglavnom, uglavnom zbog svoje ženskosti, gadne. kad ovo napišem, onda se opet osjećam ko govno.


DSC06224

ponedjeljak, 29. ožujka 2010.

želim novi post, ukratko, likovi trebaju bit dvije vaginice a tema: kak je to bit jeben cijeli život.
goran


tako da - to je očito na političkoj razini.

marina b., o prosvjedima




došlo je sunce, ostavila sam prozor otvoren
vani urliču sirene neke hitne službe
nalaktim se i vidim neko je dole bacio balun u auto
peče me papar, prepaprila sam puricu

nisam pomislila da spavam drugdje i da sam pijana pa ne znam di sam nego sam odma znala da ja nisam ja i to mi je bilo toliko grozno za podnit jer sam znala da će tako bit zauvik, ko da me neko stavio u tuđe tijelo i ne mogu se nikad vratit, al ne baš tako. ko da mi je jastvo dvojno pa jedan dio može sagledat drugi kao izvana, iako jastvo to ne može. pa je vidio da taj drugi dio nisam ja.

u poroke sam upala kad me momak ostavio, a onda shvatila da liječe i općenitu tjeskobu i tugu. nemam neke namjere prestat. iako sam se nekih poroka rekla riješit kad možda opet budem imala mladića, do tad su mi ko neka štaka. znam da je to grozno. ali ne treba meni mladić bit štaka mogu ja sve i sama, samo uz neke poroke. nego kako su poroci štetni onda računam ajd da ih se bar dijela riješim čim budem mogla. možda ću moć i bez mladića. ali čemu?
vozila sam se i izbjegavala pješake. jutros su bili osobito trapave, bezglavne muhe i jako su me usporavali. pizdila sam na njih jer sam bila sporija od tramvaja i ostali su me trebali čekat i kasnili smo na policiju iako šta ima veze.
mislila sam kako mi se ne da radit to za njih, kako su glupi i nezainteresirani i kako mi se ne da, ne iz lijenosti, ne jer oni to neće cijenit, nego jer su trome komformistične bube, one metalik debele koje ljeti idu na cvijeće, samo šta je njihovo cvijeće smrdljivo, a njih boli za to. a mene boli za njih.
bole me leđa od sjedenja za ovim stolom. tu sam cijeli dan i uopće nisam izašla iz stana. usamljena sam i plačem. ne smijem u krevet jer moram radit i jer se bojim noćnih mora i jer me tamo niko neće grlit.
pitam se, više reda radi i da vama mogu napisat, jel mi to dođe od pravde per se, kompenzacije za nepostojeći privatni život, od prilike da to radim s tim ljudima, prilike da si ostvarim jastvo, ili ipak od same ideje, malo apstrahirane od subjekata budućih okoristitivatelja. il mi je radi uzbuđenja koje nam donose metode borbe? boli me za motive ustvari.
kad dam pištolj nekom da me ubije to nije samoubojstvo jer to bi onda učinila sama, nit stvar želje za smrću nego potreba da od nekog dobijem potvrdu da sam vrijedna toga da živim.
na putu doma sam vidila nekog momka kako u ruci drži i baca poglede na prosvjednu skriptu i osjetila se ljubavno spram svojih suboraca. koji su planirali akciju,
spavam uz upaljeno svjetlo al ščepat će me unutarnji mrak.
koji su pisali tekstove,
u glavi mi zveči ko kad zagrizeš pijesak
koji su crtali plakate,
i jer su označitelji prazni i jer sve treba ići glatko i jer si nevažan
koji su savijali skriptu,
ja imam drukčije asocijativne nizove, zato se osjećam ovako usamljeno
koji su kupovali boju,
ne želim izazvat paniku, al zna li neko upravljati avijonom?
koji su pristali bit dobrovoljci,
crne rupe u kojima nestane vrijeme su utješne, ali on kaže da ne idemo tamo kad umremo.
koji su pisali zapisnike,
ostaješ u vezi jer ne želiš svog partnera vidit s drugima
koji su smišljali slogane,
ako neko spozna istinu, a ne zna
koji su fotokopirali,
a što ako u jednom tenutku samo primijetim dis
koji su distribuirali,
nužno rezultira umiranjem, bez moje inic
koji su satima sjedili na sjednicama,
kontemplativno prihva
koji su ostali bez živaca i para na mobitelu,
u umorno odrađivanje koje rezultira
bez privatnog života i upisanih kolegija, bez vremena za išta drugo osim za planiranje akcije. ovo je vjerojatno najbliže šta ću se približit hendlanju djeteta.

sano, ti si utjelovljenje emo-revolucije.

mate
i nisam jedina.

e al naš šta, razmislila sam: nisam u snu bila neko drugi pa da mi je to bilo bed. bila sam i dalje ja, ali neka koja ne želim bit, ko da je moja svijest bila zarobljena u nekoj drugoj ja koja ne želim bit, al koja je i dalje ja. ko šta je gore kad imaš tumor nego kad ti neko stavi govno na tebe, jer tumor je dio tebe a nepoželjan je. stravično je bilo to s buđenjem u snu.

plakat

četvrtak, 25. veljače 2010.




Liebe Frau P,

könnten Sie mich bitte morgen kontaktieren. Es geht um Ihren Kurs KM 6238, der noch nicht die minimale Anmeldezahl erreicht hat. Es sind zur Zeit 3 Anmeldungen und bei dieser Gebühr müssten es 4 sein.

draga gospođo p.

molim vas, budite moja kontesa, kontaktirajte me već rano ujutro. on brodi u vašem smjeru (KM 6238), noć ništi minimalne sjajne Anmelde s izduljenim šeširima. on će stići na vrijeme, u tri - mlada Anmelda i ova jutarnja zvijer moraju stići u četiri.



Imala sam neke zagrebačke godine na koje me podsjeti kad vidim nekog od njih ili zapalim šibicu pa gori sumpor s drvom. Bilo je još dosta za otkrit i muzike i grada i ljudi kad gledam sad al me uglavnom nije zanimao niko osim njih. Recimo bi se popela na stolicu dok smo učili i recitirala o brdu ili bi uglazbili. Ili smo išli na teren pa se smrzli i ja bi plakala i napili se profesorima i išli na brucošijadu al sam ja izašla nakon pet minuta jer sam bila depresivna.


Hallo Vlasta,

na, wie weit bist du bei deiner Doktorarbeit? Hab deine Bilder gesehn, wie du gelangweilt am Schreibtisch sitzt, einsam, und Tag und Nacht nur am Lernen und Schreiben...das tut einem richtig leid zu sehen!


halo, vlasta.
na ti, mi čekamo: bi li ti radila na svom doktoratu? imamo tvoj rokovnik sa sobom, rado ćemo ti ga staviti na radnu stolicu, jedino, onda ćeš morati danonoćno učiti i pisati... to je sve pravično i vodi znanju!


Imala sam para od stipendije i život je bio dosta lakši al i gluplji a to onda znači teži jer samo je zabluda da ti je lakše kad si malo glup tojest zabluda je ako si malo ko senzibilan pa malo imaš saznanje da jesi. Malo sam pivala bek vokal i pekli smo ćevape od soje na rešetki od frižidera.


Sehr geehrte Frau P,

vielen Dank für Ihre Anmeldung und die kurze Skizze.

Das Antigonemodell zur Subjektbildung interessiert mich schon seit vielen Jahren besonders; hier liegt natürlich eine Lacanlektüre nahe. Um das Thema mit unserem Seminar zu verbinden, bietet sich vielleicht eine Auseinandersetzung mit Lacans und Hegels Antigonlektüre im Vergleich an. Ein junger und spannender Text, der viele der dabei relevanten Fragen anspricht und in produktiver Weise neu faßt, ist m.E. Judith Butlers "Antigone's Claim". Könnten Sie sich vorstellen, aus diesem Zusammenhang einen Beitrag für das Seminar vorzubereiten?

Vor dem Blockseminar soll eine Vorbesprechung stattfinden, um Themen und Lektüren gemeinsam zu klären; dazu folgt gleich noch eine weitere Mail.

Mit freundlichen Grüßen,

Stephan


dobra gurtna gospojo P,

izvolite hvalu za vaše odolijevanje otapanju i za skicu kurca.

model Antigone u vezi izgradnje subjekta slatko me interesira, sjedalice imaju potrebu za godinama; ovdje nahoče prirodno liježe uz lakanovsku lektiru. a tema je zajedno s usranim seminarom dosta zabranjena, bolje si poželite jednu stolicu za glupe s Lakanom i Hegelom kako čitaju Antigonu za lektiru uz vergl, kroz godinu dana.
jedan mlađi, španjolski tekst, o govedini i dabrovini relevantnima zapričanom Fragenu, i u produktivnijoj mudrosti rađa se novo, tojest, jesam li ja Judithin batler "tvrdi Antigona". računajte podosta slobodno na ovo zajedništvo, je li izvršena izdaja u ime seminara?

rat, jebeni Blockov seminar, sunce pronalazi mjesto pričanju riječima, i teme i čitanja jasni su draguljčići; to glatke žabe noću konobare šoping centrom.

s prijateljskom ogromnošću,
Stefan



Sad sam skroz drukčija i jedem meso i seksam se iako Marin Tudor kaže Sano ti si uvik ista a njega nisam vidila deset godina zapravo. Tu mi je poznato i ima i ljudi i za nahranit i zabavit se i popit. Nisam intelektualac niti obiteljska žena iako sad jesam žena a to je ka lipo kad se navikneš. Kad se Emanuela zaletila me zagrlit a jedva da me zna to mi odma bude toplo i milo i zaboli me šta me neko ostavio il nešto, sad mi je još bolje jer mogu radit šta oću bez da neko teoretizira oko toga a da mi baš bude relevantno. Maša je kupila štikle a ja lejdi gaga gaće pa dižem utege i ne moram s nikim usklađivat raspored kad idem doma mogu samo nestat ko Mate i Srećko a to mi je najdraže.


Dragi Vlasta,

Der erste Kurs war super! Nur nette Leute im Kurs und ich finde sehr gut, dass jeder ständig gefordert wird und sprechen muss (auch wenn´s anfangs schwer fällt).


Dragi Vlasta,

tvoj ratni tečaj je super! nema nijednog urednog čovjeka na tečaju i ja nalazim dosta dobrim starce koji stoje i čudno se trude i mnogo pričaju (jauču kada padnu s krana u škveru).


Puno pijem al još mi uvik bolje pit nego se drogirat al s tabletama za psihičke bolesnike mislim, popularnih droga se još uvik bojim a i ne triba mi reka mi je onaj atomski fizičar da bi se ja na tripu rasprsla u čistu energiju, a to su formulacije koje nastojim izbjegavat jer su malo gej u onom negativnom smislu riječi i malo očito prekičaste i tako treba smislit novi način za pisat a to nije uvik lako. Recimo ona misa iz drame

budim pjesnikinja budim prozirna ktime
pišim ko žena što ne mogu jer sam muškara
moj dualizam je samo moj
ja sam dobra dobra sam
ja sam dobra
dobra sam
moj dualizam je dvojan to ne znači ništa

ništa ništi
morala bi imati ud i u mozgu za uspila za napisala šta želim,
a ne samo oko vrata penisa imat,
a ne mogla ni napisala
jer ne znala šta osjeća
oto nije ništa novo da ona ne znala
oto nije ništa novo da ljudi ne znala šta mislila pod time kraj ičime uz nečime
jer uvijek mislila nečime
to nije nova
što ima nova?
ima li pepela, ima li bar pepela?
ima li rigotine, mačje rigotine s terace, rigotine, da pospemo pepela
moja izgorena života može služa samo za pospi po rigotina od mačka roka
on izokrenu oči prije nego riga
pa ga u osjetljivom trenutku žena IŠ s terace miče
u osjetljivosti riganja
ti bi se uplašila
vi biste se uplašili, gospodine, vi biste
se poplašili da vam viknem ŠIC, vi biste se
skvrčili u kutu,
gospodine, da vam ja vama viknem,
da vam ja vama kažem hoj ja imam ud mirišeš ga iza ugla još
mirišeš ga kad me vidiš da ga imam mirišeš
ja sam ud ja ću ga zabiti u tebe ako mi
ja ću ga zabiti
zabitćugazabitzabitzabit
tup tup glava
jeb jeb zab

kurac ću ti zabit
omaška, jebena omaška, samo omaška, napravila sam omašku, eto, jednu pomašku, nitko je nije vidio, nitko je nije prepoznao, radim omašku, vidim u glavi omašku jer slova stoje posložena kao u klamerici redom,
čekaju posložena poslož da ih ispalim
pa sam vidila omašu još unutra
pa ne ispalim
molim, ne ispalite ni vi metak iz vašeg uda, ne ispalite,
ne ne, ne ispalite,
ispalite hajde jebem vam sve sve vam jebem
da ga isprazniš kurca ti tvoga ispraznigaviše.
sve će ispasti krivo i pogrešno
no negrešno
i bezgrešno začeće kojeg neće bit,
bez greške ijedne. greška je samo kad mala začme, greška je kad mala začme, greška je kad je mala greška. greška je griješka. izglasati upute za glasanje logički je problem. upravljati sobom kao je voditi tvonicu u stečaju
ništa ništi
ništa se vijori
pa ni ud
jer umiru
a ja nemam uda nego samo penis
a s tim mi ne dadnu preživjeti.

ja neću preživjeti
ja ću samo na neviđeno, isključivo na neviđeno
ispod zemlje
i nadasve neopisiva sreća.


Sehr geehrte Frau P,

das klingt ja sehr spannend! Sehr gerne würde ich mit Ihnen auch einmal abseits des HS über Ihr Promotionsprojekt sprechen. Vielleicht hätten Sie auch Lust, es einmal in unserer Arbeitsgruppe "Münchener Semiotik" vorzustellen, die N. Ort vor ein paar Jahren gegründet hat und in denen sich lacan- und peirceinteressierte Studierende und Dozenten grob wöchentlich für Lektüren und zur Diskussion ihrer jeweiligen Forschungsprojekte zu treffen.

Ich schicke Ihnen mal einen kurzen und schon ein paar Jahre alten Vortrag mit, der demnächst endlich im Sammelband der damaligen dubliner Tagung zu Antigone erscheinen soll. Vielleicht kann er für Sie von Interesse sein, obwohl er ziemlich basal vor allem nur Lacans Ideen für jenes Publikum aufbereiten sollte.

Gerne notiere ich auch Ihre Anmledung für die Übung zu Rancière.


dobra gurtna gospojo P,

klingonac je podosta ekspandirao! dosta crva čudno jedem zajedno s vašim animalnim abstraktima, HS nad vašim projektom oko promocije govori za sebe. volovinu mrzim, nad vama želim bluditi, ta životinja je usrana radna grupa "minhenska semiotika" na štengama, na N. Ort želi jedan par ostarjelih godina, šešir i pod vašim pogledom lakana - i zanima se za pirsanje, studiranje i tucet grobova u kojima ne znam što ima tako zanimljivo za čitanje i diskusiju vašeg nakitnog projekta kojeg se bojite.

šikanirat ću vaše zlo, jedan kurac i jedan slatki par godina uzdignut će Vortraga zajedno sa jebenim beskrajnim, u ljetnom bendu oštećenim dublinskim dnevanjem o antigoni koja se svinji pod suncem. volovinu mogu jesti zbog vas, ako imate interesa, ali inače bazične žemlje, dok sve lakanove ideje kao prozu u trapericama usamljen obrađujem.

želim vam noć punu dragulja, pod naslonom za vašu ruku nek vam je za utjehu jedan ranciere.



za bal

nedjelja, 31. siječnja 2010.

istina je da me zanima kako si.
h.t. (25)

ljubav nije stvar psihologije nego žanra.
marko





kad gledam film o obitelji i ljubavi, kad gledam film o americi, na podu, na krevetu, na kauču

dok perem suđe, dok usisavam, dok kuham, dok prevodim, dok čitam, dok pletem, pred vukobratovićem

u autu, na groblju, u nekom gradu, napušena i pijana, po knežiji, dok četam, dok pišem, dok pišam

kad dostavljaju samo u ameriku

dok sjedim, na bicikli, u gradu, doma, na faksu, pred zgradom, kad stižem doma, pred ljudima, sama, pred ogledalom, u kadi, pijana, mamurna, kad se probudim, svakodnevno, u sedam ujutro, dok pljujem krv, dok pričam s babom, dok me grle, dok nastojim ne mislit na to, na stolu, u veceu, dok se umivam

na poledici, po snijegu, nad lokvama, dok zaboravljam, pred bivšim prijateljima, nakon tuče, prije spavanja, čim se probudim, kad vidim kondome, na fejsbuku, uz vino, dok čekam u redu, kad otvorim desnu stranu ormara, dok otključavam vrata, kad se poželim ubit


iz: diskrepancija ideje i adresata




kad se prisjetim da sam shvatila da će mi za svaku sljedeću vezu bit potreban willing suspension of disbelief.




Draga,

Je n'ai pas ecrit hier a vous, parce que j'ai ete perdu. J'etais avec cette fille que j'aime beaucoup (dans la cafe vis a vis NSB:)...Comme tu sais, l'amour est tres conservateur, et donc maintenant nous avons la révolution et la conservation en même temps...J'espere que je remettre de ces obstacles, maintenant je suis dans une chute libre...

Je vous prie d'agréer l'expression de ma considération distinguée,

m.






počinje


engleski ionako nije moj jezik. ja ne lažem.

petak, 1. siječnja 2010.

nego jebeš to. lipo ovako sumanuti nastavljamo, neko teško, neko teže. mora i nas istorija proizvodit i trpit. ipak proizvodimo i dosta lipote sa strane, ne.
goran

bit će prilike za nove poslednje dane
rok




being isnt inherent to appearing.