nedjelja, 1. kolovoza 2010.

sana: kužiš, ne može učit jer misli samo na nju.
mislav: ne mislim, mislim samo na sebe.
sana: da! da! to je to!!



situacija dejta je nemoguća, čega ljudi većma nisu svjesni jer ne doživljavaju nemogućnost izmirenja dvaju zahtjeva - budi ti i budi rezerviran - a da ne govorimo o nemogućnosti da budeš ti, ne samo pred njim nego općenito, šta se ponajviše vidi upravo pred njim.

naravno, ako na dejt dođeš u cipelama, u tom trenutku to za mene prestaje bit dejt i biću potajice rezervirana i potajice ću provocirat tvoj šovinizam i podržavat tvoj stil razmišljanja ne bi li izvukla šta više informacija, jer kako to više nije dejt, mora bit nešto, a najpogodnije mi je uzet da je to onda moje maleno istraživanje.

zašto bi ja uopće bila na dejtu s nekim ko nosi cipele? kad me zva na dejt dakako da ih nije ima, a zašto bi ja uopće s nekim išla na dejt? zato šta onda mogu punopravno reć sve, sve sam probala, sve sam napravila šta su mi slučaj i bijela svjetlost podastrijeli, ničemu nisam rekla ne i opet sam jadna i imam se punopravno pravo zaklat pred svijetom i sobom (al ne i mamom, za takvo što treba čekat da mama umre).

(mislim često da će se mama, iako me voli i želi da poživim i svakako joj je sad još veći pritisak da ne umre, nekako namjerno požurit umrit ako se naljuti na mene, a kako se meni razdoblja kad želim umrit izmjenjuju s otprilike isto toliko razdoblja u kojima ne želim i u kojima mi prevladava strah od smrti, to dosta vremena provodim u nekoj prilično doslovno egzistencijalnoj panici)

ipak, ima slučaja kad te neko zove na dejt jer voli nešto šta radiš, nešto u šta se ti igrom slučaja podosta utiskuješ pa bismo mogli, unatoč nekim po autorovom mišljenju krivim tumačenjima reć da si ovo na blogu najviše ti, i onda na taj dejt otić ima malo više, ako ne i apsolutno smisla.
jer meni se na nekome osnovno i najviše svidi to šta se ja njemu sviđam. iz razloga iz kojih se sviđam, ili čak ne sviđam, sebi, ali iz kojih se želim svidit tebi.

predviđam da na tom dejtu neću vršit istraživanje uobičajenog tipa, ali će on i ovaj put dakako bit nemoguć, a ja ću se opet ljutit kao i uvijek kad se ljutim na one koji me idu zavest al ne uspiju do kraja.



***


znaš kako ćeš osvojit ženu? navedeš je da se sama sebi sviđa u svojim očima u tvom prisustvu. ne tako šta joj laskaš il govoriš šta ti se ne na njoj sviđa, nego tako da se trudiš da se njoj to svidi. a onda, kad si je tako učinio zadovoljnom, trebaš joj se prodat. to ćeš napravit tako da budeš samoostvaren i dobar sebi u svojoj koži tako da ti niko, tako da ti ona ni ne treba.

iz: "ova sanina teorija je zanimljiva ali je potpuno nepoopćiva. ustvari, užasno je partikularna."



***


nešto je nezgodno. ako upadneš u tuču s nekim ko trenira neku drugu borilačku vještinu, po čijim se pravilima onda tučete? jel onda napustite pravila i prepustite se refleksima nadajući se da je vaša borilačka vještina krovnija pa vam je usadila obuhvatnije pokrete ili samo svak piči svoju koreografiju pa udarate u prazno i ne možete nać zajednički jezik ko većina takozvanih ljubavnih parova, a povremeno udrete, više: naletite jedno u drugo ali nespretno, ko većina takozvanih ljubavnih parova, i udar katkad više škodi udaraču neko udrenom? ako bi se nakon nekog vremena malo i uigrali, meni to nikad nije bilo tako dobro. volila bi da mi dođe neko ko trenira isto šta i ja, da se pohvatamo kako treba.
problem je šta je došo ali ja se ustvari ne želim tuć nego da me on pojede.


***


mislim da je onaj koji je naučio dirat ženu na način da ona nema dojam da je on doživljava kao nešto odvojeno od sebe tj na način da ona osjeća da ju je prokužio. e, mislim da su ti shvatili žene. ženu. mene.


***


sviđa mi se to šta mi se sviđaš je najbolji kompliment. jebo samo sviđanje, meni se ne sviđa šta mi se neki sviđaju. iako, i metasviđanje je u korjenu: sviđanje.
iako, mislim da mi se ne može ne sviđat to šta mi se sviđa šta mi se neko sviđa.


***


(ot)kad sam ga bila našla, nisam imala potrebu radit sve one stvari koje sam bila radila za lov, jer sam ih, jer sam sve, ko i svi, bila radila samo za lov, nego sam sad konačno mogla radit ono šta on oće.



***


nije dobro bit u intimnom odnosu jer se uvijek prilagođuješ tuđoj želji. ne samo ako apriorno želiš subjekta koji želi ili želiš nešto zajedno s tim subjektom, al na različit način, nego i ako ti do subjekta nije posebno stalo, čim primijetiš njegovu želju.
a ja, naravno, mogu postojat samo tako prilagođena i zato ulazim u intimne odnose.


***


Ležali smo više manje slijepljeni u njegovom malom krevetu, a meni je došla ta ideja s komom. On je kulturni djelatnik i znam da mu ne smeta kad moram odma zapisat ideju pa se bez problema izmigoljim zapišem vratim, ali sad smo ležali slijepljeni i ja sam u sebi kalkulirala je li mi važnija ideja ili neremećenje naših trenutnih fizičkih postavki. Vidila sam da će zagrljaj spušit pa sam prilagodila pitanje i počela se pitat je li mi vrjednija, pa nije bila, pa sam ostala zalijepljena i u sebi ponavljala koma jebanje koma jebanje koma jebkomjebkmjb.

više ne znam šta me bilo oduševilo u komi i jebanju. i, a ovo mi je malo tužno, više ne znam u čijem sam to zagrljaju bila, čak ni kad zbrojim sve male krevete i oduzmem kulturne djelatnike.


***


kad je neko tolko nesebičan u voljenju mene onda mu nedostaje sebičnost koja bi imala pokriće u nečem u njemu na osnovi čega ima bit sebičan i čije postojanje mi treba jer neću bit s nekim bez osnove.


***


kad muškarci dobiju želju za pripadanjem i podređivanjem koju tuitamo dobiju svi muškarci i žene, oni ili postanu gej pa se podaju muškarcu, kojem se jedino valjano moš predat, ili odu u marince.


***


da za godinu dana poželim da me moj ljubavnik tuče, kaže on:
ostavio bi me. to bi značilo da nisam ljubav njegovog života,
jer ljubav njegovog života ne bi želila da je tuče.
ali sad jesam. jel onda generalno nisam ili jesam?
on kaže da je to pitanje toga oću li ja bit ista ova ja koju je on rekao da može i obećao voliti.

često me muči(lo) pitanje jesam li ona ja od prije nekog vremena - a to je pogotovo dolazilo do izražaja ako sam u međuvremenu dala drukčiji zahtjev ili nešto - ista ova ja sad, i koju mene treba poslušat prijatelj kojem sam prije tri dana rekla nemoj mi nešto bla dok ne bla a danas mu kažem ipak daj sad.

onda sam malo ponavljala kako je sve šta je rečeno uvjetovano strukturalnim mogućnostima onoga šta uopće može bit rečeno pa pomislila kako je sigurno ona šema s dobrim pitanjem koje u sebi već sadrži odgovor tj pitanjem koje nemoš postavit ako bar dijelom ne znaš odgovor vezana uz to.
sva pitanja strukturalno su uvjetovana mogućnostima onoga čime na njih može biti odgovoreno.
ipak, ta me, prilično plitka, pomodna i hipi razmišljanja nisu nikud dovela. i dalje ne znam koja sam. a ako ću se rukovodit jedinim izvorom koji mi se uvik pokazao valjan: osjećam da sam mala sana koja mijesi blato al ne daju joj vode jer otok još nema vodovoda pa se štedi, a ne daju joj ni mora da solju ne pokvari zemlju u vrtlu pa ona čučne i piški i mijesi dalje.


***


možda mi uvik neko treba jer da bi si bila samodostatna, čak i za masturbaciju, treba mi bar misao na drugog.
u mom jeziku je faljenje akcija onog drugog. zato ja ne mogu ništa, to mi radiš ti, fališ mi.



matejuška
foto mario.

Nema komentara:

Objavi komentar