srijeda, 17. siječnja 2007.

još pet stvari koje niste znali o meni

zadnjih dana kad čitam famozne stvari koje su blogeri o sebi napisali u onih pet točaka mislim se: rusulice, kvragu, ti si baš morala bit prosta i utrošit uludo tih pet točaka, a mogla si baš napisat nešto lipo i zanimljivo. pa sam stoga odlučila napisat točke 6.-10., ovaj put bistre glave i bez izmotavanja.
kako sam na starom blogu mislim već pisala o epizodi mazanja govnom (ako nisam, upozorite me), krećem nadalje:

6. kad sam imala 4, 5 godina, bila sam luda, ali luda za bikinijima, osobito za njihovim gornjim djelovima. kako su isti bili otužno i da kažem neprilično prazni, u njih sam gurala sve i svašta, a najrađe pome zvane rajčice. osobito bi time bili šokirani (bar sam ja tako mislila, sad mi je jasno da su izvodili predstavu za mene, dok sam ja mislila da je izvodim za njih) talijanski turisti koji bi došli u babe i dide na šoltu pa me gledali i govorili da vidi mene male kako već imam velike sise. pa bi se onda ja malo smijuljila pa potom kulerski izvadila jednu pomu i zagrizla je, a oni bi ostali paf i šokirani šta to nisu moje prave sise.
danas imam dovoljne sise da ne moram gurat pome u bikini al mi više ne dolaze talijani komentirat ih.

7. u trenutku kad su, prije oko 26 godina, oko deset sati navečer mami počeli trudovi sa mnom u trbuhu (popularno nazvanom drobu), dotična je igrala poker s mužem i prijateljima za okruglim kuhinjskim stolom za tu svrhu prekrivenim zelenim kartaškim stolnjakom kojeg su mama i baba napravile za tu i takve prilike. kaže da ne zna jel dobijala, al je uskočila u taksi i za koja tri sata je dobila mene.
trudove sa sestrom dobila je perući kuhinjski pod u pepeljuga pozi - ja sam prošla više filmski.

8. daklem, imam sestru. koja je pak imala kućnog ljubimca pivca. sad bi pričala o njemu koji, pošto je živijo u domaćinstvu s nas dvije, može proć pod stvar koju niste znali o meni. dakle, marin je bio pijevac, u ovim krajevima zvan pivac, i obitavao je na krovnoj teraci naše iznajmljene kuće u užem centru grada. došao nam je tako šta je bio uskrs pa je sestra dobavila dva pilića: marina i marina, nazvane po naša dva prijatelja. uskoro je ostao samo marin, a moja mama još i danas sa žarom prepričava kako je bila u totalnom šoku kad ju je sestra jedan dan nazvala na posao i rekla joj tužnim i žalobnim glasom da je umro marin. mama se sledila i pitala je da kako tako naglo, da jel bila prometna, a kaže sestra da ne, da se samo srušio. proteklo je neko vrijeme dok je mama skužila da ova govori o piletu a ne o našem prijatelju marinu tudoru.
marin je jutra provodio kukurječući, a dane uglavnom prodavajući zjake na naslonu od neke stolice. osim kad su ga sestra i marin izveli u šetnju po rivi. kud ona, tud pivac za njom. mišljenja smo da je bio uvjeren da mu je ona mama.
kad smo iselile mi, iselio je i marin - na neko selo, di nadam se i danas ganja kokoše.

9. u jednoj podužoj fazi svog mladenačkog života bila sam toliko opsjednuta čitanjem da sam knjige nosila sa sobom svukud - od onih klasičnih mjesta tipa zahod, preko obiteljskog stola, ulice (pola oka na stazi a ostatak na knjizi) do tuša. nisam bila sposobna prekinit čitanje na par minuta da bi tuširanjem zaključila osobnu dnevnu higijenu, a kako izostavljanje tog aspekta toalete nije bilo prihvatljivo, uglavila bi knjigu na rub kade/držač za sapun/držač tuša i tako se čitajuć tuširala.
danas mi je ostao samo onaj aspekt čitanja po ulici - nekad mi je dosadno hodat do doma pa izvadim knjigu i čitam.

10. kad sam bila mala crtala sam i slikala ko luda. starci su me jedva uspijevali opskrbljivat repro materijalom onom brzinom kojom sam ga ja mogla trošit. kako je tad vladao socjalizam, nije to bilo ko danas otić u dućan pa oćešl obični ačetri, oćešl s ekstraupjanjem za vodene, oćešlneki tvrđi/veći, pa ono amo daj dvista papira, dotrajaće maloj do nedilje. papiri su se u me doma rijetko kad kupovali, nego su se većma donosili u obliku škarta iz firme, šta je mene malu naravno živciralo jer di ćeš razbuktat svoju umjetničku dušu ako ti iza piše koliki je obračun plaće za taj misec.
crteže sam samovoljno prozivala umjetničkim djelima, iako se tata trsijo usadit mi u glavu da se ne mogu ja sama prozvat umjetnicom nego da to treba neki autoritet verificirat. nekad sam ih natirala da mi ih zaklamaju skupa pa sam napisala tekst na njih, da bude ko knjiga. kako moje u tu svrhu upriličeno kopanje po ormaru nije urodilo primjerkom jedne takve knjige, donosim, po mom mišljenju vjernu, rekonstrukciju jedne:
KUČA. LiVADA. SBIVA. Dj3VOjČICE ZU NA LiVADi. ONE PLEŽU.
ZREča. SBIVA. TO JE ZREČA. ZTOL. SBiVA. KRALJiCA.
KRAj.
ja sam danas oduševljena količinom ZBIVANJA i SREĆE u toj mojoj knjizi. i nikad poslije nisam napisala nešto tako dobro.

eto ga na, sad sam zadovoljna : )
kraj.


- 11:21 -

· heh, nikad ne zakažeš... :) (v. 17.01.2007. 22:52)

· ne ulazim u raspravu da li si napisala sta lepse, ali ja dugo nisam procitao nesto lepse... (ivan 18.01.2007. 11:46)

· kašeto brokava, pa di je nesto tvoj blog? no, hvala :)
a ti živiću, ti spadaš u onu ekipu za koju zaboravim da čitaju ovo čudo i onda padnem na dupe kad vidim vaš komentar! jesi ti skoro diplomirao pa da doletim na diplomsku žurku ili ste to bezobrazno već obavili bez mene?! a ja tebi ovdi pišem lipe postove. neću se igrat. (Rusulica 19.01.2007. 01:12)

· a vidim da ti je ža taljana. hmpf. čuješ, uvik imaš ono kad se trajekti iskrcivaju. hahah šalim se, nisi ti takva. bar se ne činiš ;)
što se tiče pivca, nešto slično je bilo i sa mnom. napisat ću jedanput.
ovo s papirom nisi mogla bolje pojasniti onima koji nisu rasli u socijalizmu. uhuhu kako te dobro shvaćam. imam negdi doma imam te crtkarije konzervirane u nekoj fascikli.
nekako je preživila rat i sve skupa. svaka joj čast.
ajme sve neki lipi postovi u zadnje vrime, ne samo od tebe. valjda nas neko truje endorfinima. i meni je nekako bolje. :) (angry Sadako's apprentice 19.01.2007. 01:41)

· čuj, ja sam isto volio čitati po ulici. i prije nekih mjesec ili dva sam čitao knjigu u tramvaju i ostalo mi samo pet stranica pa idem ja to, kao, riješit do kuće. uglavnom, naletio sam na otvoreni gepek nekog sparkiranog crvenog auta čiji mi se rub (rub gepeka, jelte) zakucao u čelo te sam završio na šivanju i antitetanusu.

od tada po ulici isključivo glazba. (lutajuci 19.01.2007. 11:04)

· ja sam jednom udario u auto koji je bio u pokretu. nije mu ništa bilo. (stroke 19.01.2007. 16:40)

· ja nisam udario u auto, ali sam jednom sletio sa autićem (zvanim karić) u more i to na otoku na rivi ispred jedinog kafića ispred kojeg je sidio cili otok..i da to je bio mog prvog radnog dana na istom (tako panduri to zovu) i mo`š mislit kako sam nakon toga bio popularan (funnylittlefrog 20.01.2007. 03:05)

· i još samo da ti kažem da sam čvrsto odlučio da ako ikad budem imao strašnog pijetla zvat ću ga marin (funnylittlefrog 20.01.2007. 03:08)

· ma ti si tu zurku davno propustila. ali ti se mozda ja pojavim u zagrebu polovinom februara, pa cemo je proslaviti opet... (ivan 20.01.2007. 10:52)

· E, bas si bila dobro dite! (Borut 20.01.2007. 21:26)

· endi, ma šta mi je drago šta nam je blog pun vako lipih postova koji nas sve skupa raduju i uveseljavaju. samo da nam nije remont savkih sedam dana, ko sretniji od nas? znaš šta mi je palo na pamet? idioti smo. trebali smo proslijedit onu zarazu u pet točaka nekom rozom blogu. jerbo njima niko neće. ovako bi se osjećale uključeno :D
i hvala još jedamput za napor oko htmla, a na kavu te vodim kad me porodiš!
lutajući, hehe, ratne ozljede.
stroke, srića tvoja da te nije tužija.
frogač, hahaha. biće si sviman nakon toga bija autoritet samo taki.
ivane, da razjasnimo: propustila sam je jer me nisi zvao. zločesto i ružno.
borute dašta da sam bila! a sestra je bila užasna i zlostavljala me i sve a ja san i dalje bila dobra. samo san je jedamput kad je krenila jest netom ognjojenu zemlju iz pitara pustila da jede, hehe. (Rusulica 20.01.2007. 22:36)

· bila je mala epidemija ispovjedanja..zabavno i prvi lanac koji ima nekog smisla (Slave 21.01.2007. 12:21)

· ja kad sam bila mala sam mrzila kupaće kostime. imam fotografski dokaz da sam se sa 6 godina još uvijek gola šepurila po plaži. onda sam nekako prihvatila da moram nositi donji dio. nakon par godina su u modu došli jednodjelni kupaći koje sam ne znam iz koje logike prihvatila. sad nosim krpice koje povezuju končići i molim boga da se sve ne raspadne na meni, ne zato što sam bujna, već što u moru divljam ko pomahnitali gnjurac. (anspik 21.01.2007. 14:17)

· mene je mama pratila po cesti i mažnjavala mi knjige iz ruke, jer se bojala da će me po putu od škole do doma ubit auto, jer sam čitala hodajući. a u sred prometnog zagrebačkog kvarta. sad ne čitam više toliko.
kupaće gaće odjenem, makar nevoljko, jer ipak moram (daleko mi nudistička), a gornji dio ne nosim nikako. a možete si misliti kako izgledam nakon što sam nosila, rodila i dojila blizance. u kaliforniji bi me prema zakonu morali udaljiti s plaže. al šta mogu, smeta me ta mokra krpa na sisama. sljedeći moj korak bunta protiv tih rodnih uloga, stereotipa i tih sranja bi bio da prestanem depilirati noge, što planiram već deset godina, ali nikako da se odvažim. na kraju ću i umrijeti uredno depilirana, ali kako mrtvacima ipak još neko vrijeme rastu dlake nakon što umru, ipak će me pokopati dlakavu, pa će moja misija biti ispunjena. (rutvica 21.01.2007. 22:21)

· najbolji '5 stvari' post! drago mi je da nisam jedina koja od knjige ne bi vidila aute. a ovo za tusiranje ti je odlican izum :))) (Atlantik 22.01.2007. 01:52)

· slave, ti misliš da ovo ima smisla?
anspik, napredovaćeš ti opet do nudizma, to ti je u krvi. :)
rutvice, i ja mrzim mokri kupaći na sebi pa se kupam polugola do gola, ovisno o socijalnim prilikama. a za dlake sam se odvažila prije 3 godine i došla do toga da mi nije ružno vidit moju dlakavu nogu. mislim da sam misiju ispunila. al nisam ja nešto dlakava. a za sise, pa nek vise, one i služe da doje a ne da prćasto stoje (o jebemu vidi rima u mene) da bi se ekipa na plaži napaljivala na njih, fuj!
atlantik, pa tis mi poslala štafetu! i šta je ovo, ispada da smo svi ovde ogromni maknuti knjigoljupci koji čitaju po cesti. (haha za rutvičinu mamu, btw) (Rusulica 22.01.2007. 13:46)

· blogče je nestalo u bespućima cybervakuuma :/
(al bitno je da ja guštan čitat ove tvoje umotvorine...) (v. 22.01.2007. 14:51)

· evo, ovako je posve dobro. a osoba na slici je? >:P (angry Sadako's apprentice 22.01.2007. 16:20)

· kašeto brokava (osjećam se ko luđakinja oslovljavajući nekog s kašeta brokava) ajde neka, znam ja po kojem principu ide to nestajenje bloga. drago mi je šta tu guštaš :)
endi, na slici sam ja, to sam se uslikala zajedno s pejsažem u vlaku (nagibnom!). štaš kad putuješ sama pa se onda moraš svakako zabavljat, između ostalog izgledat ko manijak marljivo slikavajuć samu sebe. preko puta je sjedila neka psihologinja. mogu mislit..... (Rusulica 22.01.2007. 19:27)

· nisam ja zaboravila da sam ti poslala stafetu :) a vidi se da nas ima stvarno puno maknutih. sad jos i ovisnost o blogu... (Atlantik 22.01.2007. 20:17)

· Rusulice moja, kako te prije otkrila nisam:-)) Sviđa mi se ovaj post, duhovit je, kad budem imala vremena malo ću ti prolistati arhivu. (slovenka 23.01.2007. 09:31)

· Ne mogu virovat da ste pivca nazvale po Tudoru :))))))))))) (Mrtva mrkva 23.01.2007. 21:30)

· e, jebemu, i meni je tek sada sinulo!! Tudor :) (v. 23.01.2007. 23:10)

· is it wicked not to care? (lutajuci 24.01.2007. 00:36)

· @ he, he pa baš i ne..., ali ... pričekaj, vidićeš , imam čak i novi design..gaduraa se potrudila i napravila nešto mmmmm (Slave 24.01.2007. 08:31)

· atlantik, bome je, puno nas je maknutih ovdi.
splićanko slovenko velkam :)
mrkvo i kašeto il da kažem kašeto mrkava, pa da, marin tudor. po kome drugome nazvat pivca. postoje šanse da ovo i marin čita, pa ako je tako - marine, javi se pozdravit poznate, miša mu tj pivca mu!
lutajući, ma šta je sad bilo? :gladi ga po glavi:
pazi, slave, mmm je u wandinom žargonu ime za seks!! (Rusulica 24.01.2007. 10:30)

· Ovo je pismo izumila jedna nesretna osoba. I ti ćeš biti nesretan/nesretna ako ovo
pisamce
zanemariš. Zato čitaj od početka do kraja, s razumjevanjem. Ovo je pismo pisano
sretnim perom.
Sretno pero donosi sreću u ljubavi. Sigurno imaš simpatiju. No jer je ta ljubav
obostrana? Ne
znaš? E, pa sretno će ti pero pomoći da otkriješ. Moraš ovo pismo poslati desetorici
ljudi
u roku od sat vremena. Nakon toga pritisneš tipku F12. Doći ćeš na službenu web
stranicu
sretnog pera. Tamo će pisati voli li te tvoja simpatija i jeli on/ona ljubav tvog
života.
Zanemariš li pismo, dogoditi će se velika nesreća. Nesreća o kakvoj ne možeš ni
sanjati.
Nesreća poput one koja se dogodila kreatoru ovog pisma. I još nešto: ako nitko ne
prekine
lanac do kraja kolovoza ove godine, pismo će ući u Guinessovu knjigu rekorda. Molim
te, nemoj
sve pokvariti! Molim te (Alive_Death 25.01.2007. 18:17)

· alive_death, baš zgodno šta si navratio, volila bi samo da se vratiš i kažeš šta se zbilo kad si stisnijo F12. no, ustvari me posjet jednog metalca raduje zbog drugog razloga: noćas sam sanjala da me stipin metal bend (!) uzeo za pjevačicu. neposredno nakon šta sam nekoj ženi pucala u noge machine gunom sa svog balkona da je iz nekog gerilskog razloga onesposobim. divota! (Rusulica 26.01.2007. 12:49)

· evo se fino vidi da je svijet otišo kvragu. današnje male od 5 godina sanjaju pome od silikona... eh a ja bi rado znala što JE TO ZREĆA :) (djevojka za 1 dan 29.01.2007. 10:23)

· uvijek me razveseli tvoj blog... sviđa mi se pričica o tome kako je tvoja mama dobila trudove za kartaškim stolom... znači li to da si hazarder po prirodi ili... (Hard Boiled 29.01.2007. 16:13)

· ja te volim toliko da će sretni pero puknut od sriče ;-)..pusa (funnylittlefrog 01.02.2007. 13:55)

· Oh joy, oh rapture! Nađoh te opet! (Hopey's Inn 02.02.2007. 10:45)

· moga bi i novi post...? (cetiri piruete 07.02.2007. 20:50)

· kuća, livada... to je zapravo opis rajskih poljana na koje si letjela kao mala djevojčica. (vilenjak 12.02.2007. 23:08)

· rukavica za tebe. :) (angry Sadako's apprentice 21.02.2007. 09:42)

Nema komentara:

Objavi komentar