ja volim da su ljudi jako sretni ili nesretni,
bolje se pije!
jelena

ko plače za kafićem nema ontološku strukturu revolucionara.
a.z.


večeras sam se tuširala i tek sad mi je prvi put zapravo zasmetalo to šta različiti dijelovi mog tijela imaju svaki svoje ime. već sam prije naučila da imenovanjem određujemo stvari i cjepkamo svijet (nije to dobra imenica, ali fali mi neka koja bi bila tolko svobuhvatna, ali da obuhvati i činjenicu da je sveobuhvatna - još sam u tom raspoloženju od ispod tuša) na proizvoljno određene djeliće, ali tad mi je bilo dovoljno da sam svjesna te činjenice i uostalom, bila sam svjesna da tu ništa i ne mogu pomoć, ne mogu (bar ja, oko ovoga se često svađam, al ja tvrdim da ja ne mogu) razmišljat van jezika, ne mogu odlučit od sad sagledavat recimo

(metapauza:
dugo smišljam primjer i ne mogu ga smislit, jer su svaka dva predmeta koja mi padnu na pamet i koje pokušam upotrijebit ko dokaz mogućnosti različite razdiobe stvarnosti i toga da stvari mogu teć van svojih granica i bit stopljeni il možda zakinuti, u mojoj glavi, u mom jeziku toliko individualizirani i nužno razdvojeni da mi je to samo dokaz da ne mogu nadić svoje granice, šta mi je pak samo dokaz da ne mogu razmišljat van jezika, a to je ionako inicijalna problematika)

problem je u tome šta ne znam zašto su me zasmetali odvojeni dijelovi tijela: mislim da ga možda želim moć percipirat drukčije.


-


navečer oko četri ujutro sam bila snuždena i tila sam si skuvat manistru s pestom al mi stipe nije da jer da je prekasno al sam se bunila da sam snuždena i jadna i da oću to kompenzirat hranom. onda mi je reka kad već jedeš tako kasno nemoj jest ovo šta deblja, ja ću ti reć šta da jedeš, ali ja sam želila pesto pa sam se rasplakala. na kraju nisam ništa jela, kompenzacija u vidu hrane mi nije trebala kad sam imala prijatelja kojem sam se isplakala. to je drukčije nego kad plačam sama: pred njim smim plakat ko da sam sama, ali ima neko ko upija suze, i pritom se (kao šta mi se mislav redovito užasno jako smije dok plačem) ne prestaje derat na mene. nemam ja prijatelje neke pičkice koji će doć i zagrlit me i reć no no.


-


prekida se razdvajanje za pitanja odraza, prekida se razdvajanje za pitanja odraza, ponovio je dvaput ženski glas s metalnim aftertasteom kojeg je dobio provlačenjem kroz razglasni sustav metroa na stanici dvanaestice koja je u nekom drugom parizu vodila za st.denis.

užasnuta i malo fascinirana psihoanalitičkom referencom svjesno sam se otrgnula mori iz polusna iako je bilo teško jer sam bila premorena.
disala sam u jastuk, a on mi je odbijao dah nazad. kad dišemo u nešto pod kutem dovoljno oštrim da probije granicu, odbijanje našeg daha mrtvaci osjete kao dovoljni paravan i onda dišu natrag u nas - skužila sam pokušavajući ne utonut u novu moru - poput noćnih golubova na domskom prozoru u vrijeme epidemije ptičje gripe.


-


malo nakon šta je crkva odzvonila jutarnjicu, a baš sam se bila uvukla u krevet, osjetila sam pritisak, ponos, brigu i olakšanje. pritisak u trbuhu, ponos šta sam već davno naučila svoje tijelo, brigu za sumnjivu nadolaznost sna uz sutrašnjicu punu potrebe za radom, olakšanje - ne šta nisam trudna nego jer na tjelesnohormonalnoj bazi funkcioniram ciklički i još i dok nisam imala seksualnog života s drugim ljudima osjećala sam olakšanje slično odrješenju kad god bi je dobila, a još je i krasna rubin koraljna ruž na pinup djevojci a krv koja izlazi iz drugog dijela tijela može se bojom s ovom usporedit samo ako je riječ o trnoružičinom prstu, a osjećaj se može usporedit samo kad sam imala pet a laborantica bi mi malom lamicom zasjekla jagodicu na prstu. bolilo je, al oslobađajuće, i izgleda da sam oduvik volila da krv nadire iz mene, a još i više kad provaljuje.

noge se na sličan način odsijeku od menstruacije, zaljubljenosti i straha.
a trbuh se na sličan način napuni kao kad prvi put nakon suhe zime uranjaš u more, kad nakon desetak dana pauze sjedneš na bajk, kad avion uzlijeće a ti si u njemu.
a onda provali i oslobodi te i ko da si se odvažila izjavit nekom ljubav ili ušla u more pijana u sunčano poslijepodne i skinila se i slobodna si.







jelenitsa: malo ćemo se večeras oraspoložit.
ja: a kad ne mogu pit.
jelenitsa: a jebate nije piće jedino šta te može oraspoložit?
ja: a je.
jelenitsa: a znan.

očito svak reproducira vlastitu spontanu ideologiju
preko svakog objekta koji to dopušta.
stipe




sestra ukuvava zimnicu a ja sam se latila njene čokolade. na radiju sviraju my morning jacket i mene podsjećaju na mercury rev, a ona se začudila jer oni svih podsjećaju na fleet foxese.
niko ne raspolaže s dovoljno mojih podataka da bi mogao znat da su me u prošlosti fleet foxesi vezivali uz nekog mladića, a mercury rev da su me isto, ali uz sadašnjeg, i povuć između toga paralelu pa sam to napravila sama. to me nije dovelo nikud osim u vulgarnog freuda. tako sam već prešla psihoanalizu i biografizam. ostaje mi još dosta toga, nešto sam ponovila ranije u knjižnici.


kako ne bi razmišljala o prerezivanju grkljana, ne kao o nacrtu nego kao o pukoj sanjariji koja mi donosi užitak zbog toga šta bi time navodno svima jebala mater, iako bi je zajebala sama sebi i zbog iluzije koju mi pruža da je nekakav izlaz moguć, nastojim steć kontrolu nad sobom definirajući se na određeni način. pritom su me sjebali jer znam da je moj aparat za definiranje iskovao neko drugi, a kad su mi rekli da je moguće iskovat i svoj, otad mi se više ne da tuđim, al nemam ni kovačnice, ni metala, ni drva za izdjelam dršku jer u mojoj gradskoj ulici nema kvalitetnog drva, a tokarski stroj je u dide na otoku ionako.

kad sam već spomenula tokarski stroj, dugo se mislim dal da kažem kako varim na onu pismu, kad ustvari ne varim nego se iznerviram kad god je se sitim. zašto si lirski subjekt ne nađe neku od mojih prijateljica koja bi bila ponosna šta joj mladić radi u škveru? zar lirski subjekt nije upoznat s time da je među dijelom populacije škver ovih dana kul? zašto lirski subjekt tvrdi da sve žene danas oće tajkune? ja neću tajkuna. ne bi tila ni radit (prat robu volim, al njegov škverski trliš neću, nek si ga pere sam s obzirom da ću s obzirom na njegovu plaću ja morat radit 8 sati i još 5-6 u fušu - iako ustvari želim da si ga pere sam jer predmnijeva da mu ga trebam prat ja. nek odjebe) i bilo bi super nać nekog menađerića, al kad se ja s takvima ne mogu nikako shvatit i zavolit, nikako.

iz: vjenčanja


nego stalno igram tetris. kad ga igram u društvu opravdam to time šta sam bar zabavila sugovornika, a zabavim ga tako šta ga obavijestim da nisam nepristojna jer ne pišem poruke drugima nego samo igram tetris.

nakon nekog vremena provedenog u igranju igrač skuži svoje problematične obrasce suočavanja sa svijetom i svime šta on baca na nas u trenucima dok nemamo nužno pripremljen recepcijski teren: neko polje ili džepić za to spremit. ja recimo računam previše u budućnost i slažem sve savršeno da ne ostane nijedna rupica pa odem previše u visinu i čekam spasonosne duguljaste da mi upadnu u duboke rupe. moja sestra je arhitekt ili jednostavno zna o čemu se u igri radi pa je boli za rupice igra tako da rješava redove i uvik joj je konstrukcija niža od moje i može lipo sagledat oće joj se rupica koju je ostavila uklonit u sljedeća dva poteza. a ja sve idem po redu. a ja u životu uopće ne planiram duboko u budućnost, ali ni u tetrisu nemoš jer ne znaš tolko u budućnost šta će ti past, ali uvik se nadam da će mi sad brzo brzo doć jedna duguljasta da me spasi.

a kad mi level postane toliki da znam da ne mogu dalje, preživljavam znajući da mi je vrime ograničeno ne bi li izvukla još koji bod i pri tom znam da je svaki taj bod dobiven na prevaru jer je jedini cilj njegovog zadobivanja bio on sam, dok bi, da bi bod punopravno i punomoralno vrijedio, zadobivanje trebalo kao side effect, koji je ustvari primaran jer je uvjet nastavka igre, sadržavat i pažnju spram pripremanja terena za svaki sljedeći pokret.
znajući to, a kako trenutno čitam ayn rand, odustanem.

prevara je to, taj tetris, kurac mi to pruža bijeg i distrakciju od mog svakodnevnog jada.

iz: vježbe za bivanje


pa se seksam. branit se argumentom da je seks prirodna potreba i pojava i da ne smijemo dopustit da društvo moralnom zabranom izvođenja na javnom mjestu ograničuje njegovo prakticiranje, griješimo, bar bi ja griješila, jer meni ne važi taj argument, meni važi to šta nikad ne volim grad kao za vrijeme seksa negdi vani, nikad ne osjećam da mu toliko pripadam, njemu i svemu čega je on manifestacija, nikad nisam toliko izmirena sa sobom tu di jesam i kakvom su me učinili i sa svime s čime tu moram dolazit u kontakt. znamo da takav osjećaj nije produktivan, a kritičniji pojedinci bi na njega mogli gledat prezrivo i s podsmijehom, ali bit potpuno uklopljena, znat da je tu zbog mene, znat da je neko sagradio sve to baš tako i uredio baš tako da se ja u jednom djeliću sekunde mogu nać na nekom izoliranom i pozivajućem mjestu, da tamo nađem samo njega, da se okolo, i dalje, sve dalje odvija i da se i nama odvija unatoč tome koje uskoro na neki način postaje zbog toga, sve u kombinaciji s oksitocinom pripuštenim u moj mozak pruži mi malo utjehe koja mi je, znat će svi koji me znaju i koji mi viruju, jako potrebna.

iz: bonton i buntovnici; kritika čistog seksa; pripadanje/propadanje


marko mi je reka da mi se iscrpila diskurzivna matrica koju dajem svojoj introspekciji. stipe se slaže i kaže da sam zaostala na drugoj godini komparativne. ja se više vidim na prvoj iako sam ustvari zostala pred diplomom.
ja sam se samo iscrpila, i sebe, i svoju diskurzivnu matricu, i svoju svakodnevicu, i svoje ustaljene načine sublimacije.




foto stola.


išle smo put bicikle a ja sam si vidila sjenu ispred i to mi je bilo najlipše kako sam se vidila, na videu sam glupa a na slijama nepokretna pa sam se tu vidila živom al dovoljno reduciranom da si budem podnošljiva.

sana: kužiš, ne može učit jer misli samo na nju.
mislav: ne mislim, mislim samo na sebe.
sana: da! da! to je to!!



situacija dejta je nemoguća, čega ljudi većma nisu svjesni jer ne doživljavaju nemogućnost izmirenja dvaju zahtjeva - budi ti i budi rezerviran - a da ne govorimo o nemogućnosti da budeš ti, ne samo pred njim nego općenito, šta se ponajviše vidi upravo pred njim.

naravno, ako na dejt dođeš u cipelama, u tom trenutku to za mene prestaje bit dejt i biću potajice rezervirana i potajice ću provocirat tvoj šovinizam i podržavat tvoj stil razmišljanja ne bi li izvukla šta više informacija, jer kako to više nije dejt, mora bit nešto, a najpogodnije mi je uzet da je to onda moje maleno istraživanje.

zašto bi ja uopće bila na dejtu s nekim ko nosi cipele? kad me zva na dejt dakako da ih nije ima, a zašto bi ja uopće s nekim išla na dejt? zato šta onda mogu punopravno reć sve, sve sam probala, sve sam napravila šta su mi slučaj i bijela svjetlost podastrijeli, ničemu nisam rekla ne i opet sam jadna i imam se punopravno pravo zaklat pred svijetom i sobom (al ne i mamom, za takvo što treba čekat da mama umre).

(mislim često da će se mama, iako me voli i želi da poživim i svakako joj je sad još veći pritisak da ne umre, nekako namjerno požurit umrit ako se naljuti na mene, a kako se meni razdoblja kad želim umrit izmjenjuju s otprilike isto toliko razdoblja u kojima ne želim i u kojima mi prevladava strah od smrti, to dosta vremena provodim u nekoj prilično doslovno egzistencijalnoj panici)

ipak, ima slučaja kad te neko zove na dejt jer voli nešto šta radiš, nešto u šta se ti igrom slučaja podosta utiskuješ pa bismo mogli, unatoč nekim po autorovom mišljenju krivim tumačenjima reć da si ovo na blogu najviše ti, i onda na taj dejt otić ima malo više, ako ne i apsolutno smisla.
jer meni se na nekome osnovno i najviše svidi to šta se ja njemu sviđam. iz razloga iz kojih se sviđam, ili čak ne sviđam, sebi, ali iz kojih se želim svidit tebi.

predviđam da na tom dejtu neću vršit istraživanje uobičajenog tipa, ali će on i ovaj put dakako bit nemoguć, a ja ću se opet ljutit kao i uvijek kad se ljutim na one koji me idu zavest al ne uspiju do kraja.



***


znaš kako ćeš osvojit ženu? navedeš je da se sama sebi sviđa u svojim očima u tvom prisustvu. ne tako šta joj laskaš il govoriš šta ti se ne na njoj sviđa, nego tako da se trudiš da se njoj to svidi. a onda, kad si je tako učinio zadovoljnom, trebaš joj se prodat. to ćeš napravit tako da budeš samoostvaren i dobar sebi u svojoj koži tako da ti niko, tako da ti ona ni ne treba.

iz: "ova sanina teorija je zanimljiva ali je potpuno nepoopćiva. ustvari, užasno je partikularna."



***


nešto je nezgodno. ako upadneš u tuču s nekim ko trenira neku drugu borilačku vještinu, po čijim se pravilima onda tučete? jel onda napustite pravila i prepustite se refleksima nadajući se da je vaša borilačka vještina krovnija pa vam je usadila obuhvatnije pokrete ili samo svak piči svoju koreografiju pa udarate u prazno i ne možete nać zajednički jezik ko većina takozvanih ljubavnih parova, a povremeno udrete, više: naletite jedno u drugo ali nespretno, ko većina takozvanih ljubavnih parova, i udar katkad više škodi udaraču neko udrenom? ako bi se nakon nekog vremena malo i uigrali, meni to nikad nije bilo tako dobro. volila bi da mi dođe neko ko trenira isto šta i ja, da se pohvatamo kako treba.
problem je šta je došo ali ja se ustvari ne želim tuć nego da me on pojede.


***


mislim da je onaj koji je naučio dirat ženu na način da ona nema dojam da je on doživljava kao nešto odvojeno od sebe tj na način da ona osjeća da ju je prokužio. e, mislim da su ti shvatili žene. ženu. mene.


***


sviđa mi se to šta mi se sviđaš je najbolji kompliment. jebo samo sviđanje, meni se ne sviđa šta mi se neki sviđaju. iako, i metasviđanje je u korjenu: sviđanje.
iako, mislim da mi se ne može ne sviđat to šta mi se sviđa šta mi se neko sviđa.


***


(ot)kad sam ga bila našla, nisam imala potrebu radit sve one stvari koje sam bila radila za lov, jer sam ih, jer sam sve, ko i svi, bila radila samo za lov, nego sam sad konačno mogla radit ono šta on oće.



***


nije dobro bit u intimnom odnosu jer se uvijek prilagođuješ tuđoj želji. ne samo ako apriorno želiš subjekta koji želi ili želiš nešto zajedno s tim subjektom, al na različit način, nego i ako ti do subjekta nije posebno stalo, čim primijetiš njegovu želju.
a ja, naravno, mogu postojat samo tako prilagođena i zato ulazim u intimne odnose.


***


Ležali smo više manje slijepljeni u njegovom malom krevetu, a meni je došla ta ideja s komom. On je kulturni djelatnik i znam da mu ne smeta kad moram odma zapisat ideju pa se bez problema izmigoljim zapišem vratim, ali sad smo ležali slijepljeni i ja sam u sebi kalkulirala je li mi važnija ideja ili neremećenje naših trenutnih fizičkih postavki. Vidila sam da će zagrljaj spušit pa sam prilagodila pitanje i počela se pitat je li mi vrjednija, pa nije bila, pa sam ostala zalijepljena i u sebi ponavljala koma jebanje koma jebanje koma jebkomjebkmjb.

više ne znam šta me bilo oduševilo u komi i jebanju. i, a ovo mi je malo tužno, više ne znam u čijem sam to zagrljaju bila, čak ni kad zbrojim sve male krevete i oduzmem kulturne djelatnike.


***


kad je neko tolko nesebičan u voljenju mene onda mu nedostaje sebičnost koja bi imala pokriće u nečem u njemu na osnovi čega ima bit sebičan i čije postojanje mi treba jer neću bit s nekim bez osnove.


***


kad muškarci dobiju želju za pripadanjem i podređivanjem koju tuitamo dobiju svi muškarci i žene, oni ili postanu gej pa se podaju muškarcu, kojem se jedino valjano moš predat, ili odu u marince.


***


da za godinu dana poželim da me moj ljubavnik tuče, kaže on:
ostavio bi me. to bi značilo da nisam ljubav njegovog života,
jer ljubav njegovog života ne bi želila da je tuče.
ali sad jesam. jel onda generalno nisam ili jesam?
on kaže da je to pitanje toga oću li ja bit ista ova ja koju je on rekao da može i obećao voliti.

često me muči(lo) pitanje jesam li ona ja od prije nekog vremena - a to je pogotovo dolazilo do izražaja ako sam u međuvremenu dala drukčiji zahtjev ili nešto - ista ova ja sad, i koju mene treba poslušat prijatelj kojem sam prije tri dana rekla nemoj mi nešto bla dok ne bla a danas mu kažem ipak daj sad.

onda sam malo ponavljala kako je sve šta je rečeno uvjetovano strukturalnim mogućnostima onoga šta uopće može bit rečeno pa pomislila kako je sigurno ona šema s dobrim pitanjem koje u sebi već sadrži odgovor tj pitanjem koje nemoš postavit ako bar dijelom ne znaš odgovor vezana uz to.
sva pitanja strukturalno su uvjetovana mogućnostima onoga čime na njih može biti odgovoreno.
ipak, ta me, prilično plitka, pomodna i hipi razmišljanja nisu nikud dovela. i dalje ne znam koja sam. a ako ću se rukovodit jedinim izvorom koji mi se uvik pokazao valjan: osjećam da sam mala sana koja mijesi blato al ne daju joj vode jer otok još nema vodovoda pa se štedi, a ne daju joj ni mora da solju ne pokvari zemlju u vrtlu pa ona čučne i piški i mijesi dalje.


***


možda mi uvik neko treba jer da bi si bila samodostatna, čak i za masturbaciju, treba mi bar misao na drugog.
u mom jeziku je faljenje akcija onog drugog. zato ja ne mogu ništa, to mi radiš ti, fališ mi.




foto mario.

so I threw in a sense, not from the balcony.



Diskurs je vrlo jednostavan za uporabu. Da biste otvorili Diskurs, držite vanjsko kućište u jednoj ruci i stavite palac druge ruke na utor za palac. Gurajte palac od sebe sve dok ne čujete škljocaj, tj. dok se Diskurs potpuno ne otvori.
Držite Diskurs dalje od usta. Izdahnite do granice neugode. Upamtite - NIKADA NE IZDIŠITE U DISKURS.
Ručica se automatski vraća u prvotni položaj. Sada je Diskurs spreman za ponovnu uporabu.


***


mene i marka nervira kad se neko zaljubi u nas iz krivih razloga.

nekad na nekom mladiću primijetim da sam mu super i vidim da oće bit sa mnom. problem mi je taj šta on ne želi bit sa mnom zato šta imamo konekšn potrebitog tipa, jer nemamo, ili iz razloga iz kojih bi trebao htjet bit sa mnom, jer specifične aspekte moje intime koji bi rezultirali uvidom u te razloge ni ne primjećuje (možda naslućuje pa sam mu zato super) i ne kuži, već jer misli da je zaljubljen u mene zbog nečeg u meni šta ja uopće ne smatram razlikovnim elementom potrebnim za zaljubljivanje u mene.

on misli da je zaljubljen al sam mu ustvari općenito super šta je krasna osnova za druženje pogotovo ako je i on meni, ali zašto onda postati sebičan i poželit nekog samo za sebe, poželit ga dograbit šta prije? od nestrpljenja da me diraš? to možeš i bez toga. od hitnje da me dograbiš prije nekog drugoga? ako naiđe neko drugi, tebe ću ostavit, a ako on naiđe prije tebe i ja to poželim, ostavit ću njega. od nestrpljenja da budem tvoja? ja nikad neću bit tvoja, niti mogu bit ičija, ali nekidan mi se učinilo da bog možda ulazi u moje ljubavnike, one koji me kuže, ili da mi ih šalje tata pa sam se rasplakala. bila sam malo pijana.

znamo da ja koristim i priznajem samo subjektivnu spoznaju pa mi može on reć ali ja subjektivno tebe tako volim nema veze šta ti misliš da to nisi ti (to možda i jesam ja, tj neki djelić mene, ali tako naglašen da je time narušen moj cjelokupni akcenatski sustav, pa i nisam). i neka ti, onda budi ti subjektivno zaljubljen u nekoga ali ja subjektivno neću doživit da sam to ja i diskrepancija između tvog objekta želje i mene koja mogu bit željena samo na određeni način može me učinit nezainteresiranom i iznervirat.

nije stvar u tome da mi se trebaš svidit da bi bila s tobom nego se trebaju poklopit moje i tvoje subjektivno viđenje mene.

iz: napuci za zabludjele pretendente; kako ne upasti u diskurs


***


dok sam otključavala biciklu, dekan se sa mnom dovikivao da kako sam i jel sve ide al ga nisam čula od slušalica pa sam skinila pa mi je ponovio. bilo je sunčano pa sam ranije otišla po puretinu. stabla su se hazardno rasplođivala, s tim da bi ja išla skroz u istru. pitala me jučer maserka imam li kondicije za to. rekla sam da ne znam. andrea milat bi rekla da da, jer ona misli da kako ja treniram i plivam i sve da sam u najboljoj kondiciji među revolucionarima.

sad ručajem, a iz vrtića dopiru djeca. cimerica me ponudila keksima. užasno sam se prepala jer sam mislila da je to neka mala životinja. otvorila sam širom prozor, a naknadno je, kao i uvijek, svratio lorca. mislim da bi on htio da svi imamo otvorene prozore i balkone, a ne da samo nalažemo da se sve pootvara kad umremo.


***


često to želim i pokušavam, ali uvijek mi je problem uvjerit ljude da sam ružna. problem je najčešće u tome šta svoje najbolje argumente ne mogu upotrijebit jer bi oni onda uvidjeli da sam ružna.

iz: tautologija na tragu


***


dok mi neprilagođeni ljudi drže monologe, zbog čudnih i nepotrebnih pauza imam dojam da pričaju s nekim drugim, na telefon ili telepatski ako uz to imaju i onaj pogled. kao da ne govore meni nego nekom drugom jer im u iskazu nisam predmnijevana ja adreasat i retardacije su smještene na skroz druga mjesta od onih na kojima ih ja očekujem ili na kojima bi ih naknadno uspila motivirat. svejedno jesu li krivo shvatili moje adresatne potrebe, iznevjeruju li ih namjerno ili uopće ne znaju da ih imam, kad već samim tim šta tu vani pričaš sa mnom pristaješ na to da živimo u društvu, onda prouči i poštuj pravila i uvježbaj se malo jebate.
volim ja inače prekršit pravila al kako očekuješ da referiram na tvoj sadržaj ako mi cijelo vrijeme osvješćuješ postupak?

iz: pograničja nekorektnosti; recepcija teorije


***


neki tinejđeri, ljudi i žene misle da bi im bilo lakše da znaju koji im je smisao života jer bi im on pomogao u odabirima, djelovanjima i kušnjama. pa ga traže ali nikad ne povjeruju da su ga našli jer ne vjeruju sebi, jer smisao života je najveća stvar ikad i mora ga verificirat neka božanska instanca. ili im ga, po mogućnosti, dostavit, ali kolko nas ima sreću da nam se božanska instanca obrati nekim mističnim vidom ili kanalom koji bi imao dovoljno tradicije iza sebe pa da to bude dostatno plauzibilno?

ali da ja imam certifikat da mi je smisao na ovom svijetu štitit nekoga pa onda to krenem radit ali taj neko ugrozi mislava ja bi ga razbila ne mareć za svoj službeni smisao života nego za svoj osobni. pritom bi pak došlo do diskrepancije i uznemirila bi se jer sam poremetila svemirsku ravnotežu (iako bi znala da sam je time ko uostalom i svime ostalime ipak samo uspostavila) i zato mi je drago šta mi niko izvana nije rekao šta mi je smisao i ako mi je rekao šta mu nisam povirovala.
tako mogu svoj osobni smisao života živit vedro i lako. a osim toga, i njega mi je nadala božanska instanca, samo kroz neki zemaljskiji kanal.

iz: ezoterije; o želji


***


nekad ljudi nakane nešto reć, i prije no što zauste njihov ljubavnik kaže reci. ja se uvik oduševim, jer najimpresivnije je kad te neko može pročitat. iako, jer situacija zna bit i obrnuta, znaš, po onom svom reliefu kojeg osjetiš kad on kaže kako si znala da je to dijelom naviknutost, dijelom dedukcija, dijelom nagađanje, dijelom sreća, a ni po čemu primordijalni instinkt koji dokazuje da smo jednom bili spojeni.

iz: kako ne upasti u diskurs; pograničja predestiniranog


***


nije uopće neugodno gledat izvođače kako nešto izvode ako se sami izvođači ekšli srame.

iz: metadrame


***


ja sam nju pitala, maserku, pošto se ona kuži u to, da ako bi ja imala krila pa bi mi ko u filmovima i dogmi bila prikačena zada na lopatice, onda bi dok mašem krilima morala micat ramenima naprijed nazad jer mi lopatice pokreću ruke. ona je rekla da nije o tome do sad razmišljala al da imam pravo no i da imamo još jedan set mišića između lopatica pa bi se možda nešto s njima dalo sredit. ona se sad udaje. ja i dalje tvrdim da bi se ruke pokretale. ljudi me ne razumiju, vedrana za primjer navodi zvončicu, a ostali misle da govorim o duhovnim krilima ili nešto.

danas je sestra našla neke crve u stanu pa sam se rasplakala.

iz: anatomija anđela


***


rekao mi je da je gledao moj last.fm dok smo bili svađeni da svjedoči mom prisustvu u svijetu. ali ja sam mogla krvarit i izdisat dok mi je, dok je njemu svirala muzika. dok ovo čitaš, ja sam možda već mrtva. možda sam umrla i prije nego šta sam ovo objavila, to se danas može. ako želiš svjedočit mom prisustvu u svijetu i ja te pritom volim, morao bi bit kraj mene. otvorila sam prozor.

ja: a ko me još volio?
mislav: otkud da ja znam.






izašla sam na balkon, ovaj put ne da strahujem kako se avion zabija u kuću nego kad sam već otvorila da prozračim mogla bi i izać a kad sam već tamo protrest lancun i miris me podsjetio na bivšeg ljubavnika ili bivšu ljubav i obuzela me bol i bolno sam udisala i nisam se mogla sjetit ko je to bio, a onda mi nije ni bilo važno jer mora da se bol nekad otcijepila jer je sad postojala neovisno, a i bila je jako ugodna pa sam se bacila u osjećaj a ne s balkona.

ako gledamo funkcionalistički, svi moji mladići su u stvari jedan te isti. ne kažem da je svejedno s kim sam, jer je u pojedinom mikrohistorijskom trenutku neko manje, a neko više podoban ugostit tu funkciju. do problema mi dođe kad mi neko toliko dobro ugošćuje funkciju da se malo zaboravim i pretpostavim da mi je on stvoren za mene.

iz: zen budizam na zapadu; dekodiranja


***


ne znam jeste li se nedavno uzbudile dok ste menstruirale, ali kad se žena uzbudi i ovlaži dok ima menstruaciju i tampon koji je upija, neki muškarci i manje upućena žena bi mogli pretpostavit da tampon upije i seksualnu vlažnost. istina je da se ona provuče mimo tampona i iscuri na gaćice i smoči ih, a kad žena izvadi tampon u njemu je upijena krv, a vlažnost je obavijena oko njega. ja stalno mislim na to kako se tampon razgrađuje u meni pa mi dobro dođe da se uzbudim jer ta sluz malo slijepi njegova vlakna pa razgrađivanje sigurno nastupi kasnije.

iz: le plaisir du désir





propitkujući sebe i svoje bližnje o mono/poli preferencama doznat ćemo da neki toleriraju, vole ili misle da je ispravno imati više ljubavno-seksualnih partnera. propitkujući sebe pitala sam se kako bi njima bilo da ih imam više (i kako ih sigurno ima kojima to ne bi smetalo), više njih u jednom danu (i kako mora da ih ima kojima ni to ne bi smetalo) i bez da između njih sa sebe i iz sebe operem tjelesne tekućine onog drugog (to nemam pojma bi li im smetalo. problem je šta sam pitala sebe a ne njih, al kako ću kad ih nemam. također ne znam šta bi meni smetalo, problem je šta sam se skroz krivo propitkivala).

iz: kritika čistog seksa


***


muškarci pretendenti sa mnom nekad imaju problema jer ih odjebem riječima koje će ih još više zavest. [pažljiv će i uvježban čitatelj primijetit da nisam napisala: koje ih još više zavedu. rastresenijem čitatelju napominjem da ne ukazujem na temporalnu već na modalnu razliku] to se naravno dešava polunesvjesno i zato često smatram da sam govno. nekog ko mi je osobito drag upozorim da ću ga odjebat riječima koje će ga još više zavest - ali i opet prikladnim riječima koje će ga, na metasituacionoj razini na kojoj se nalazimo, još više zavest.

ovo naravno ne važi u slučaju psiholoških manijaka koje pak mogu pokušat odjebat tako da im umeljam govno u kosu, al imam tu neku partikularnu nesreću s manijacima da bi to njih još više zavelo, makar ne brijali na koprofagiju i slične užitke. plus sigurna sam da točno znam ko sve točno zna za ono kad smo se nas dvi mazale govnom i da nijedan od manijaka ne zna i da zato govno ne bi mogao nehotice shvatit ko aluziju na ugodnu uspomenu iz djetinjstva punu osjećaja i dojmova koje bi mogao pomislit da umazivanjem govna njemu u glavu želim evocirat.

iz: psihe analiza; ogoljavanje priema; o želji





nekad ćemo, osim ako kao neke djevojke koje znam s pretendentima izlazimo na dnevne kave u kontroliranom okružju ili ako kao neke druge djevojke koje znam spavamo samo s mladićima u koje smo zaljubljeni - gdje ovaj problem nije aktualan -, doći u situaciju da se s nekim mladićem neobavezno pohvatamo i pritom često dobiti uvid u dimenzije njegove obdarenosti pénisom.
muči me nepoštenost situacije u kojoj ja možebitno odlučim ne spavat s nekim mladićem zbog njegove omanje obdarenosti pénisom; premda mu nisam ništa dužna, premda ga ne volim niti sam zaljubljena u njega, premda on ništa i ne traži od mene, premda nisam jedina žena na svijetu, premda sam inače dobra i draga, pritom se osjećam ko govno. možda baš zato šta sam inače dobra i draga.

iz: volja za slobodom u okviru moguće slobode omogućuje mi slobodnu volju; kritika čistog seksa; bonton i buntovnici





nekad povratim i bude svejedno. nekad povratim, obrišem se wc papirom, potegnem vodu i staklenih očiju pustim sljedeću curu, u zraku kiselo mirišu moja iznutrica i nutrina. onda se umijem, popravim kosu, nastojim zamutit oči i izađem van.


***


inače je mrzim i prezirem, al rodna identifikacija je ponekad, uz mnoge druge stvari, jedino šta mi ostaje. kad se osjetim jako sama od svih, usporedno popravljanje frizure u ženskom wc-u nekog kluba (npr. gjure) da mi bar nekakav osjećaj pripadnosti.


***


često, a najčešće kad se da sjebat nekim muškarcem, znam kako se žena osjeća, ne kao s muškaracima koje čitamo jer su nam svi receptori podešeni na njih i jer su oni naša mala djeca, nego kao s ranjivim dijelom sebe kojeg dobro znam al u kojeg rijetko diram jer sam od njega slaba i jer me povezuje sa svim drugim ženama. koje su mi uglavnom, uglavnom zbog svoje ženskosti, gadne. kad ovo napišem, onda se opet osjećam ko govno.