ja (pivam): summertime and the weather is easy.
goga: nije weather nego living i to uopće nije prikladna pisma za grunge večer.
ja (pivam): summertime and the weather is easy. fish are jumpin and the weather is high...
iz luke smo krenili doma priko groblja da ostavimo babi cviće šta je mater uzela. dide nas je obavijestija da je uzeja babi križ, ostruga ga, da jednu ruku, opet da ruku i da će sutra opet dat ruku pa ga vratit. meni je to bilo presmišno, ko da je komad namještaja, taj križ, kako to moš samo tako uzet s groba pa vratit. ostavili smo cviće, a mama je komentirala da bože joj prosti, ovi grob izgleda ko ona dole teraca, i to je bila istina i to je isto bilo masu masu smišno, i jako primjereno babinom grobu, da joj bude načičkan svime: cvićem umjetnim, cvijećem sušenim, gomilom nekih stina i onih pogrebnih svijeća, voštanih dogorenih i baterijskih pregorenih, natpisića, otpalih latica, i sve je to gurnuto u kuteve i na to se skupljaju novi slojevi koji se opet guraju u kuteve i tako grob izgleda korišteno, ko i naša teraca, ima karaktera, ko da se na njemu živi.
za ručkom je dide komentira česima kako je ovakvi drveni stol ko šta je u njega najlakše održavat, kad ima taj premaz, pa sam ja dobacila: ka i križ, i opet prasnila u smijeh, mama ga je pitala oće li na križ nabacit shabby chic finiš ili će obično, dide je nije razumija, ja sam se smijala i mislila kako bi baba popizdila, ali pogled koji sam krišom bacila na mačku, za koju nekako sumanuto sumnjam da je inkarnacija babe, me umirija: ona, za koju smo svi zaključili da nije obična mačka, je opet društveno jela kraj nas i izgledala skroz mirno, uključeno u ekipu i zadovoljno ko inače.
**
par puta sam tu samo plandovala s ekipom pa sam ovaj put, jer je sezona loša pa u jednom apartmanu opet milostivo nema čeha, došla štagod učinit. čupala sam korov i iz vrtla iskopavala balzamirane skakavce, volke, štipalice, konope, najilonske kese, komade cijevi, vijke i djetelinu. najzanimljivije šta sam našla pod slojevima suhog lozinog lišća i bezobrazno razgranatog divljeg špinata koji je dobar za pohanje bila je jedna dijelom sasušena al inače jako dobro uščuvana riba. bacala sam to sve, skupa sa slojem poluraspadnutog lišća koje je dide tija da ostavim za gnjojivo, ali nismo u šumi nego na okućnici turističkog objekta pa sam ga ja krišom grabljala grabljicama za pribiranje maslina u svojim accessorize rukavicama od brušene kože, u nekom trenutku rashodovanim jer sam ih uništila vozeći u njima biciklu po snijegu, bacala u sić i priko ceste u bušak.
radila sam u bijeloj košulji i to je čudilo mamu i didu, al ona je najpraktičniji komad robe ikad i pratila me od razgovora za posao preko elektro partyja i međunarodnih putovanja do bicikliranja, kampiranja, stopanja i plaže a sad evo i do vrta. po danu me štiti od sunca i lagašna je pa mi nije vruće nit se namoči znojem, po noći me štiti od svježe noćnoće, a ako je šporkam zemljom i nepoznatim žutim izlučevinama dok radim u vrtu, lako je malo iskloriram. lako mi mama malo isklorira.
otkrila sam da je vrtlarenje divno, meditativno i da me ispunjava jer je korisno i jer unosim red u svit i jer nema boljega nego kad ubereš par poma da se stignu oladit do ručka, izvadiš par krumpira koje onda mama ode pofrigat, dok dida baca na gradele tikvu iz vrta (bolje je možda samo kad nabereš pedoča s bove ili nehotice uloviš hobotnicu). i uči me strpljenju, jer ja bi tila zasadit lavandu odma sad isti tren, a dide kaže da triba čekat zimu. tako sam otkrila da je ono šta treba radit: il faut cultiver son jardin, ou le jardin de son grand-père. ne treba mi ni sedmero dice da rade rame uz rame sa mnom, dice kojoj bi plela džemperiće i kape i koje bi uvježbala u maleni obiteljski bend pa bi dio godine kultivirali svoj žardan, sve onako pjevajuć, a dio nastupali po otočkim terasama ko kelly family s više muzičkog ukusa i ukusa u odijevanju. ne, ne treba mi ništa od toga, samo komad zemlje, kopačica malena ko igračka, rashodovane fensi rukavice, u blizini more u koje se mogu poslin ubacit, i misao na njega. uvik je tu misao na njega, ona je u pozadini svega šta radim, pa čak i kad obrađujem didin vrt. možda ću konačno bit slobodna kad budem obrađivala svoj.
**
išla sam u more pa mi je došla hoba na nogu. prvo sam kriknula pa onda vikala mama donesi trkmar donesi špurtil. zamalo smo je uvatile al djelovale smo sporo i bija je sumrak pa je skliznula s krive strane špurtila. onda sam se bojala plivat da mi opet ne dođe - osim jer se to s hobom jednostavno radi kad je vidiš, ako nije beba, i jer bi ispale face, tila sam je uvatit i zato šta je se onda više ne bi bojala dok plivam - i tješila se: ona me nije tila ugrist nego se došla pomazit, jelda?, a mama je rekla: je, dušo, tila te pomazit. onda je rekla da bi se posli mogle opet okupat, al sam ja rekla da neću jer ću se bojat hobe, a mama je rekla: neće ti ona ništa, ona će tad već otić spavat. divno je kako je mama prilagodila argumentaciju mojoj dobi.
**
dide i ja smo opet nekako došli na temu hermafrodita i on je stalno referira na njih u ženskom rodu: one se takve rode i imaju oboje, imaju dole još i onu stvar. reka je da ima i video kazetu di se to vidi. ja sam nevino i naivno pomislila da je riječ o nekom dokumentarcu, ali kad sam mu išla objasnit da ne moraju nužno bit one, da mogu bit i oni ili nijedno od to dvoje, da to ovisi o tome kako ih odgoje i/li se osjećaju i deklariraju, on je reka da su na toj njegovoj kazeti one, jer je to porno film di su one čuvarice u zatvoru koje žele općit sa zatvorenicama. ne prestaje me obarat.
**
opet sam se uvatila impruvmenta okućnice, ovaj put plaže. krenila sam vadit stine iz bazenića jer to uvik nanesu more i češka dica, kad mi je nahrupila, ovaj put srpska, obitelj čiju je dicu zaintrigiralo kako ja to lovim kamenje i onda su mi se morali pridružit i naravno da su mi samo smetali, a žena je komentirala da vidiš ti šta učini jedna kanta, jučer ih nikako potaknit da se okupaju. al kanta im ne stoji više od deset kuna u sve po osam, a ako nemaju love, mogli su dici uvalit teču il nešto, lani smo se na plaži emanuela, luka i ja igrali bar po ure samo s jednom tećicom. brzo sam odustala od posla, jer su mi oni punili maštil i moja planirano meditativna aktivnost svela se na njegovo teglenje do karijole. žena je vridno nastavila vadit stine, redat ih po obali i bacat priko u more pa sam je zamolila da to ne radi jer ih ja probirem i priko bacam samo one lipe male oble a ove komade bloketa nosim dalje i nek se samo oni kupaju, ja ću to sutra dovršit, da ne bi sad dicu udrila stinom. a ona će: ali deci je upravo zbog vas i zabavno. naravno, dici je uvik zbog mene zabavno, al da ti ne bi tu sad još i bejbisitala. zanimljivo mi je kako ljudi uvik trebaju nešto radit. kako si mnogi ne znaju dat smisao pa i na odmoru na nekoj rendom plaži ispod tako nečije kuće imaju poriv redit. ili je to da se oduže šta kao smetaju ili je žena trudna pa se gnijezdi ili ni njoj u djetinjstvu nisu bili nabavili kanticu.
**
dida je po negdi šesti put reka: ipak mi se čini da je onaj turčin momak od one s diteton. česi nam naime moraju predat dokumenta pomoću kojih ih prijavimo u turistički i koje onda dide drži u sebe dok ne odu, valjda da ne pobignu a da ne plate i zato da im možemo proučavat prezimena i nagađat u kojim su odnosima. imamo tu tri generacije jedne obitelji i jednog misterioznog turčina, koji je, usput, jako zgodan. rekla sam didi kako ne mora govorit ipak ako ustanovljuje istu stvar po peti put i kako mi je turčin zgodan pa sam se ponadala da je zaključija da ipak nisu skupa nego je on prijatelj njenog brata. dide je reka: je, zgodan je, al nije ni ona loša, smatrajući to valjda još jednim argumentom u prilog tome da bi mogli bit par, al ja sam rekla: al nije bolja od mene. dide je reka: nije, normalno da nije! di će ona bit zgodnija od tebe! naravno da si ti lipša od nje! svejedno jel me sprda, s obzirom da to radi tolko dobro da ne kužim tu nijansu, il me jako vješto laže, il to zapravo misli, neću se zamarat još i time jel dide mislija kompliment ozbiljno il ne, kad to već moram mislit o skoro svim ostalim muškima na svitu.
**
mačka je ležala na teraci i palo mi je na pamet da joj dam ogledalo da provjerim jel u imaginarnoj fazi i jel se poistovjećuje sa svojom slikom. stavila sam joj ogledalce pred facu, ona je gledala i očito vidila sliku u njemu, al nije se ponašala ko prema sebi ni ko prema drugoj mački nego ko prema predmetu: išla ga gricnit, a kad sam ga stavila na pod gurala ga je šapicom i igrala se s njim ko sa suhim listom il mrtvim skakavcem, ali znatno kraće i brzo je izgubila interes. ne znam jel se prepoznala, al usudila bi se postavit tumačenje da je mačka tolko kul da se ona već rađa s identitetom, s cjelovitom slikom o sebi pa pred ogledalom nije doživila neku posebnu spoznaju o sebi ko subjektu nego je vidila samo ogledalo, da, sa svojim odrazom, al on joj nije bio prenapet pa je preteglo to da pred sobom vidi predmet koji nije nit dovoljno lagan nit šuškav za kvalitetno igranje. u prilog valjanosti istraživanja napomenila bi da sam, iako je mačka nešto starija od ekvivalenta djetetove imaginarne faze, prilično sigurna da do sad nije bila u prilici da se pogleda u ogledalo. možda u staklena vrata od kužine, al uvik je moguće pomislit da je to neka druga mačka u kužini. je da se mogla poistovjetit i s njom, al... ma, zakurac mi je istraživanje, al imam li ovde puno izbora u dokolici osim ispitivat jel mi se mačka formirala kao subjekt?
goga: nije weather nego living i to uopće nije prikladna pisma za grunge večer.
ja (pivam): summertime and the weather is easy. fish are jumpin and the weather is high...
iz luke smo krenili doma priko groblja da ostavimo babi cviće šta je mater uzela. dide nas je obavijestija da je uzeja babi križ, ostruga ga, da jednu ruku, opet da ruku i da će sutra opet dat ruku pa ga vratit. meni je to bilo presmišno, ko da je komad namještaja, taj križ, kako to moš samo tako uzet s groba pa vratit. ostavili smo cviće, a mama je komentirala da bože joj prosti, ovi grob izgleda ko ona dole teraca, i to je bila istina i to je isto bilo masu masu smišno, i jako primjereno babinom grobu, da joj bude načičkan svime: cvićem umjetnim, cvijećem sušenim, gomilom nekih stina i onih pogrebnih svijeća, voštanih dogorenih i baterijskih pregorenih, natpisića, otpalih latica, i sve je to gurnuto u kuteve i na to se skupljaju novi slojevi koji se opet guraju u kuteve i tako grob izgleda korišteno, ko i naša teraca, ima karaktera, ko da se na njemu živi.
za ručkom je dide komentira česima kako je ovakvi drveni stol ko šta je u njega najlakše održavat, kad ima taj premaz, pa sam ja dobacila: ka i križ, i opet prasnila u smijeh, mama ga je pitala oće li na križ nabacit shabby chic finiš ili će obično, dide je nije razumija, ja sam se smijala i mislila kako bi baba popizdila, ali pogled koji sam krišom bacila na mačku, za koju nekako sumanuto sumnjam da je inkarnacija babe, me umirija: ona, za koju smo svi zaključili da nije obična mačka, je opet društveno jela kraj nas i izgledala skroz mirno, uključeno u ekipu i zadovoljno ko inače.
**
par puta sam tu samo plandovala s ekipom pa sam ovaj put, jer je sezona loša pa u jednom apartmanu opet milostivo nema čeha, došla štagod učinit. čupala sam korov i iz vrtla iskopavala balzamirane skakavce, volke, štipalice, konope, najilonske kese, komade cijevi, vijke i djetelinu. najzanimljivije šta sam našla pod slojevima suhog lozinog lišća i bezobrazno razgranatog divljeg špinata koji je dobar za pohanje bila je jedna dijelom sasušena al inače jako dobro uščuvana riba. bacala sam to sve, skupa sa slojem poluraspadnutog lišća koje je dide tija da ostavim za gnjojivo, ali nismo u šumi nego na okućnici turističkog objekta pa sam ga ja krišom grabljala grabljicama za pribiranje maslina u svojim accessorize rukavicama od brušene kože, u nekom trenutku rashodovanim jer sam ih uništila vozeći u njima biciklu po snijegu, bacala u sić i priko ceste u bušak.
radila sam u bijeloj košulji i to je čudilo mamu i didu, al ona je najpraktičniji komad robe ikad i pratila me od razgovora za posao preko elektro partyja i međunarodnih putovanja do bicikliranja, kampiranja, stopanja i plaže a sad evo i do vrta. po danu me štiti od sunca i lagašna je pa mi nije vruće nit se namoči znojem, po noći me štiti od svježe noćnoće, a ako je šporkam zemljom i nepoznatim žutim izlučevinama dok radim u vrtu, lako je malo iskloriram. lako mi mama malo isklorira.
otkrila sam da je vrtlarenje divno, meditativno i da me ispunjava jer je korisno i jer unosim red u svit i jer nema boljega nego kad ubereš par poma da se stignu oladit do ručka, izvadiš par krumpira koje onda mama ode pofrigat, dok dida baca na gradele tikvu iz vrta (bolje je možda samo kad nabereš pedoča s bove ili nehotice uloviš hobotnicu). i uči me strpljenju, jer ja bi tila zasadit lavandu odma sad isti tren, a dide kaže da triba čekat zimu. tako sam otkrila da je ono šta treba radit: il faut cultiver son jardin, ou le jardin de son grand-père. ne treba mi ni sedmero dice da rade rame uz rame sa mnom, dice kojoj bi plela džemperiće i kape i koje bi uvježbala u maleni obiteljski bend pa bi dio godine kultivirali svoj žardan, sve onako pjevajuć, a dio nastupali po otočkim terasama ko kelly family s više muzičkog ukusa i ukusa u odijevanju. ne, ne treba mi ništa od toga, samo komad zemlje, kopačica malena ko igračka, rashodovane fensi rukavice, u blizini more u koje se mogu poslin ubacit, i misao na njega. uvik je tu misao na njega, ona je u pozadini svega šta radim, pa čak i kad obrađujem didin vrt. možda ću konačno bit slobodna kad budem obrađivala svoj.
**
išla sam u more pa mi je došla hoba na nogu. prvo sam kriknula pa onda vikala mama donesi trkmar donesi špurtil. zamalo smo je uvatile al djelovale smo sporo i bija je sumrak pa je skliznula s krive strane špurtila. onda sam se bojala plivat da mi opet ne dođe - osim jer se to s hobom jednostavno radi kad je vidiš, ako nije beba, i jer bi ispale face, tila sam je uvatit i zato šta je se onda više ne bi bojala dok plivam - i tješila se: ona me nije tila ugrist nego se došla pomazit, jelda?, a mama je rekla: je, dušo, tila te pomazit. onda je rekla da bi se posli mogle opet okupat, al sam ja rekla da neću jer ću se bojat hobe, a mama je rekla: neće ti ona ništa, ona će tad već otić spavat. divno je kako je mama prilagodila argumentaciju mojoj dobi.
**
dide i ja smo opet nekako došli na temu hermafrodita i on je stalno referira na njih u ženskom rodu: one se takve rode i imaju oboje, imaju dole još i onu stvar. reka je da ima i video kazetu di se to vidi. ja sam nevino i naivno pomislila da je riječ o nekom dokumentarcu, ali kad sam mu išla objasnit da ne moraju nužno bit one, da mogu bit i oni ili nijedno od to dvoje, da to ovisi o tome kako ih odgoje i/li se osjećaju i deklariraju, on je reka da su na toj njegovoj kazeti one, jer je to porno film di su one čuvarice u zatvoru koje žele općit sa zatvorenicama. ne prestaje me obarat.
**
opet sam se uvatila impruvmenta okućnice, ovaj put plaže. krenila sam vadit stine iz bazenića jer to uvik nanesu more i češka dica, kad mi je nahrupila, ovaj put srpska, obitelj čiju je dicu zaintrigiralo kako ja to lovim kamenje i onda su mi se morali pridružit i naravno da su mi samo smetali, a žena je komentirala da vidiš ti šta učini jedna kanta, jučer ih nikako potaknit da se okupaju. al kanta im ne stoji više od deset kuna u sve po osam, a ako nemaju love, mogli su dici uvalit teču il nešto, lani smo se na plaži emanuela, luka i ja igrali bar po ure samo s jednom tećicom. brzo sam odustala od posla, jer su mi oni punili maštil i moja planirano meditativna aktivnost svela se na njegovo teglenje do karijole. žena je vridno nastavila vadit stine, redat ih po obali i bacat priko u more pa sam je zamolila da to ne radi jer ih ja probirem i priko bacam samo one lipe male oble a ove komade bloketa nosim dalje i nek se samo oni kupaju, ja ću to sutra dovršit, da ne bi sad dicu udrila stinom. a ona će: ali deci je upravo zbog vas i zabavno. naravno, dici je uvik zbog mene zabavno, al da ti ne bi tu sad još i bejbisitala. zanimljivo mi je kako ljudi uvik trebaju nešto radit. kako si mnogi ne znaju dat smisao pa i na odmoru na nekoj rendom plaži ispod tako nečije kuće imaju poriv redit. ili je to da se oduže šta kao smetaju ili je žena trudna pa se gnijezdi ili ni njoj u djetinjstvu nisu bili nabavili kanticu.
**
dida je po negdi šesti put reka: ipak mi se čini da je onaj turčin momak od one s diteton. česi nam naime moraju predat dokumenta pomoću kojih ih prijavimo u turistički i koje onda dide drži u sebe dok ne odu, valjda da ne pobignu a da ne plate i zato da im možemo proučavat prezimena i nagađat u kojim su odnosima. imamo tu tri generacije jedne obitelji i jednog misterioznog turčina, koji je, usput, jako zgodan. rekla sam didi kako ne mora govorit ipak ako ustanovljuje istu stvar po peti put i kako mi je turčin zgodan pa sam se ponadala da je zaključija da ipak nisu skupa nego je on prijatelj njenog brata. dide je reka: je, zgodan je, al nije ni ona loša, smatrajući to valjda još jednim argumentom u prilog tome da bi mogli bit par, al ja sam rekla: al nije bolja od mene. dide je reka: nije, normalno da nije! di će ona bit zgodnija od tebe! naravno da si ti lipša od nje! svejedno jel me sprda, s obzirom da to radi tolko dobro da ne kužim tu nijansu, il me jako vješto laže, il to zapravo misli, neću se zamarat još i time jel dide mislija kompliment ozbiljno il ne, kad to već moram mislit o skoro svim ostalim muškima na svitu.
**
mačka je ležala na teraci i palo mi je na pamet da joj dam ogledalo da provjerim jel u imaginarnoj fazi i jel se poistovjećuje sa svojom slikom. stavila sam joj ogledalce pred facu, ona je gledala i očito vidila sliku u njemu, al nije se ponašala ko prema sebi ni ko prema drugoj mački nego ko prema predmetu: išla ga gricnit, a kad sam ga stavila na pod gurala ga je šapicom i igrala se s njim ko sa suhim listom il mrtvim skakavcem, ali znatno kraće i brzo je izgubila interes. ne znam jel se prepoznala, al usudila bi se postavit tumačenje da je mačka tolko kul da se ona već rađa s identitetom, s cjelovitom slikom o sebi pa pred ogledalom nije doživila neku posebnu spoznaju o sebi ko subjektu nego je vidila samo ogledalo, da, sa svojim odrazom, al on joj nije bio prenapet pa je preteglo to da pred sobom vidi predmet koji nije nit dovoljno lagan nit šuškav za kvalitetno igranje. u prilog valjanosti istraživanja napomenila bi da sam, iako je mačka nešto starija od ekvivalenta djetetove imaginarne faze, prilično sigurna da do sad nije bila u prilici da se pogleda u ogledalo. možda u staklena vrata od kužine, al uvik je moguće pomislit da je to neka druga mačka u kužini. je da se mogla poistovjetit i s njom, al... ma, zakurac mi je istraživanje, al imam li ovde puno izbora u dokolici osim ispitivat jel mi se mačka formirala kao subjekt?
dide mi je donija marendu na plažu.
Nema komentara:
Objavi komentar